LEVO VELIKA POŠTANSKA
close
banner-itembanner-itembanner-item

Традиционално обичајно право у Србији јаче од закона, још увек се сматра да је женско дете „туђа кућа”

08/09/2022
Фото: РИНА
Фото: РИНА
Чачак - Иако су пред законом једнаки и жене и мушкарци, традиционално обичајно право још увек није у потпуности искорењено

тако да врло често нарочито у руралним срединама сестре се још увек одричу наследства у корист своје браће. И то, ако их питате, чине врло радо и зато што сматрају да тако треба и "ред" је. Обичаји на овим просторима не предају битку пред правилима прописаним законом. Према статистичким подацима и данас се свака друга жена у Србији одриче имовине у корист браће.

„Ја сам се одрекла куће са 10 ари плаца у корист брата и није ми жао. Никада не бих узела брату, никада то не бих учинила”, рекла је за РИНУ Гордана Станковић.

Слична ситуација је и код Марине Јаневске која каже да је битно да њу браћа воле и она њих и да су увек добродошли једни код других.

„Ја волим моју браћу, ако имају они, исто је као да имам и ја. Када је била оставинска расправа са задовољством сам се одрекла имовине и уступила је браћи”, рекла је она.

Овај обичај дубоко је укорењен у српској традиционалној култури како би се очувала имовина, презиме и крсна слава и нарочито је био изражен у сеоским срединама.

„Већ од средњег века па надаље у доба породичне задруге постоји патријархални модел наслеђивања. Заправо наслеђивали су земљу и имовину искључиво мушкарци у породици док жене и нису имале право наслеђивања. Тако имамо удовичко уживање земље, рецимо када жена остане удовица она има право да ужива имовину мужа али не и да је наследи”, рекла је етнолог Ивана Ћирјаковић.

Одлуке да се одрекну имовине у корист брата жене често доносе не размишљајући о својим правима, па и даље верују да су удајом изгубиле све имовинске везе са породицом из које потичу.

„Наш закон о наслеђивању управо то говори да су пред законом сви једнаки и брат и сестра и свако од њих даје наследничку изјаву пред судом да ли се прихвата или не наследства. У оставинском поступку учесник који се не прихвати наслеђа, закон каже ако има малолетне деце, морају се и она позвати да се изјасне”, истиче адвокат Божидар Славковић.

Много се данас говори о еманципацији и људским правима али када дође на ред прича о имовини жена и право наслеђивања родитељског имања онда настаје мук. Чувена реченица „Женско дете, туђа кућа“ и „Ако хоћеш да се замериш са братом, узми му део”, ступају на снагу. Оно што је важније од закона и обичајног права јесте да се брат и сестра договоре.

 

ГЗС/РИНА

SRBIJA OBICAJNO PRAVO TUDJA KUCA ZENSKO DETE

Podeli

facebooktwitterpinterestredditlinkedinwhatsappvibertelegrammail

Dodaj komentar

Ime i prezime
Komentar

Dodaj sliku

image-gallery
|
Dodaj linkclose
1+1=

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.

DESNO VELIKI POŠTANSKA

Impressum

Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.


locationŽupana Stracimira 9/1, Čačak

mailredakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com


Izrada: DD Coding

© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.