LEVO VELIKA POŠTANSKA
close
banner-itembanner-itembanner-item

Васић: Расту камате на динарску и девизну штедњу

07/09/2022
Расту камате на динарску и девизну штедњу, Фото: Пиксбеј
Расту камате на динарску и девизну штедњу, Фото: Пиксбеј
Осим повећања камата на кредите становништву, последњих месеци се, како наводе у Удружењу банака Србије (УБС)

бележи и лаган раст камата на штедњу грађана у банкама.
Камате на динарску штедњу у другом кварталу ове године су у односу на исти период 2021. повећане за један процентни поен а на девизну штедњу 0,5 процентних поена.

Повећање је незнатно али се њиме, према речима генералног секретара УБС Владимира Васића, ранијим мотивима за штедњу, међу којима је најважнији био стабилан курс домаће валуте, придружио још један мотив, већа каматна стопа.

"Сада смо у ситуацији да имамо рестриктивну монетарну политику, која је један од лекова да би се смањила инфлаторна очекивања. Са новцем је иста ситуација као и са другим робама, када га нема довољно, цена му расте и зато у последње време видимо да полако расту камате на пласмане банака а такође и на депозите, како на динаре тако и на евре", каже Васић за Тањуг.

Као веома позитивно наводи и високу покривеност кредита депозитима која износи 91 одсто.

Оцењује да је штедња веома важна за финансијску стабилност економије а када постоји штедња, постоје и пласмани кроз кредите грађанима и становништву.

"Последњих десетак година бележимо озбиљан раст штедње, па је штедња у динарима повећана за око шест до осам пута", каже Васић.

Додаје да је раст штедње у еврима био спорији и износио је око 35 одсто али да еври и даље преовлађују у штедњи наших грађана.

Расте број корисника мобилних апликација

Банкарство је једна од области у којима дигитализација узима све више маха што показује и податак Удружења банака Србије (УБС) према коме је крајем 2019. било око 1,3 милиона корисника мобилних апликација а сада их је око два и по милиона.

Ово повећање према речима Васића показује да су људи постали свесни које им могућности пружају мобилни телефони и да је "банка заправо тамо где је ваш мобилни телефон".

Коришћење модерних технологија, осим што штеди време и поједностављује обављање одређених послова, носи и ризике, а говорећи о томе како се од њих сачувати Васић за Тањуг каже да је основна ствар да се пин број никоме не даје и да се не записује на картицу.

"Пин и картицу би требало чувати одвојено а када се пин број укуцава на банкомату, ваљало би обратити пажњу да ли неко гледа и онда дискретно покрити руком укуцани број", каже он.

Додаје да клијент ако посумња да је неко видео његов пин број, који је заправо његов лични идентификациони број, може да га замени другим бројем.

Васић посебно саветује опрез приликом куповине на на интернету, када би, каже, требало водити рачуна о томе којим сајтовима се дају подаци са платне картице и да се, ако тамо не морају да чувају, склоне са тог сајта.

 

 

 

 

ГЗС / Танјуг

 

Podeli

facebooktwitterpinterestredditlinkedinwhatsappvibertelegrammail

Dodaj komentar

Ime i prezime
Komentar

Dodaj sliku

image-gallery
|
Dodaj linkclose
1+1=

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.

DESNO VELIKI POŠTANSKA

Impressum

Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.


locationŽupana Stracimira 9/1, Čačak

mailredakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com


Izrada: DD Coding

© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.