LEVO VELIKA POŠTANSKA
close
banner-itembanner-itembanner-item

Горња Црнућа, заборављена престоница Милошеве Србије

03/09/2022
Први двор модерне Србије, Фото: ГЗС
Први двор модерне Србије, Фото: ГЗС
Горњи Милановац - Удаљена двадесетак километара од центра Горњег Милановца, крај пута за Крагујевац

лежи село Горња Црнућа, у којој је од 1815. до 1817. столовао „први српски кнез после Косова”, Милош Обреновић.

А о животу кнеза Милоша у Црнући и нераскдивиој вези овог рудничког села и српске династије, пре седам година у ауторском изадњу, светлост дана угледала је књига „Кнез Милош и Црнућа”, аутора Јевђа А. Јевђића.

А прича о Милошу и Црнући почиње након пропасти Првог српског устанка. За разлику од многих народних првака, Милош није хтео, преко Дунава и Саве, већ је остао међу својим народом, који га је због тог потеза и заволео.

Подрудничко село Црнућу изабрао је због своје скровитости. По предању Вуковоме, кад је пропао Карађорђев устанак, Милош се са братом Миланом нашао у Брусници, која је била на турском путу, па су скровиште потражили у Шаранима. Увидевши да се ни ту није довљно склонио од Турака, Милош се са кућом преселио, како у својој књизи наводи Јевђа Јевђић, „у Црнућу, у саму рудничку планину и онде у једној долини у великој врлети начини кућу и неколико зграда око ње”.

„Таковски устанак”, Паја Јовановић

Други српски устанак, по речима Вука Караџића подигнут је баш у Црнући, а не у Такову. На празник Цвети 1815. у Такову је одржана народна скупштина на којој је договорено да се народ диже на буну против Турака, а да вожд буде управо Милош. Међутим, сам устанак подигнут је испред двора, тачније куће Милошеве у Црнући пред коју је с подигнутим барјаком у руци изашао Милош у кнежевској одори и изговорио славну реченицу „Ево мене, ето вама рата с Турцима” и одатле кренуо у ослобађање и обнову српске државе и државности.

У својој књизи Јевиђ даље наводи и сведочење аустријског путописца Феликса Каница, који у књизи „Србија” говори да су у Црнући и тада (1868) живели Маринковићи који су кнезу Милошу уступипли кућу са вртом, а за узврат тражили да кнез манастиру Враћевшница плаћа пола дуката на годину.

И данас у Црнући има Маринковића који тврде да порекло воде од Радича Поступовића, српског велможе из времена деспота Стефана и његовог сестрића Ђурђа Бранковића.


Кнез Милош 1817. године за своју престоницу бира Крагујевац, али наклоност Обреновића према овом селу и првој престоници Србије остале су до последњег српског владара из ове лозе, а то се огледа и у потезу краља Александра који је 21. јануара 1899. године прогласио општину Горњо-Црнућку у знак сећања на некадашњу престоницу.

По историјским подацима књаз Милош Обреновић који је запросио Љубицу Вукомановић у Срезојевцима на Дичини, имао је са њом осморо деце, по четири сина и кћери. Историчари тог доба тврде да је владар Србије у свом веку имао више од 40 директних потомака.

На свега  двадесетак километара од Горњег Милановца, налази се село Горња Црнућа где су донете велике одлуке о будућности Србије ,а данас туристи из свих крајева Србије радо посећују ово село, престоницу Милошеве Србије.

 

 

GORNJI MILANOVAC MILOS OBRENOVIC DVOR CRNUCA GORNJA CRNUCA KNEZ MILOS TAKOVSKI USTANAK DRUGI SRPSKI USTANAK

Podeli

facebooktwitterpinterestredditlinkedinwhatsappvibertelegrammail

Dodaj komentar

Ime i prezime
Komentar

Dodaj sliku

image-gallery
|
Dodaj linkclose
1+1=

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.

DESNO VELIKI POŠTANSKA

Impressum

Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.


locationŽupana Stracimira 9/1, Čačak

mailredakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com


Izrada: DD Coding

© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.