LEVO VELIKA POŠTANSKA
close
banner-itembanner-itembanner-item

Хиљаду лекова у бесплатној апотеци

13/06/2022
Радно место поред потока: сушење јагорчевине у Србији, пред испоруку травару,  фото: Г. Оташевић
Радно место поред потока: сушење јагорчевине у Србији, пред испоруку травару, фото: Г. Оташевић
Чачак – Стари Словени су, веле књиге, против грознице користили пелен и кичицу, за истеривање глиста бели лук,

ради чишћења рицинус, кукурек и дебелу тикву, повраћање су изазивали кукурек и копитњак, док су приморски лук, шпаргла, першун и целер коришћени за излучивање мокраће а храст и нар као лек у зарастању коже.

А чиме своје бољке видају њихови данашњи саплеменици, који такође верују лековитом биљу?

„Нана, камилица, хајдучка трава и кантарион су најчешће коришћене биљке у Средњебанатском, Шумадијском и Златиборском округу, што је случај и на простору Пчиње, Суве планине и Куршумлије, а то доказује да су ове врсте широко заступљене и да је становништво Србије упознато са њиховим фармаколошким дејством” - наводи група истраживача Универзитета у Крагујевцу, дајући данашњи преглед традиционалног коришћења биљака у нас.

Они су до ових података дошли спроводећи, за потребе свог рада, од октобра до децембра прошле године анкету која је обухватила 79 испитаника из три речена округа. Њихова доб је од 35 до 75 година, две трећине су жене, 58 одсто са факултетом, а једно од питања било је које биљне врсте најчешће користе у лечењу. Поменули су укупно чак 63 врсте, напомињући да их употребљавају, углавном, због бољки у дисајним путевима и стомаку.

Иначе, Србија је један од 158 центара светске разноврсности са изразитим богатствомбиљака (око 3.730 врста) од којих свака четврта (874) има лековита својства. Чак између 60 и 80 одсто становништва планете користи лековите биљке за лечење и спречавање болести, а то су и даље најјевтинији природни извори заштите.

Међутим, бележе аутори ове анкете и рада, традиционално локално знање о медицинској употреби биљака се све брже заборавља јер се данас, као и увек, преноси усменим путем. Зато је циљ овог истраживања заштита података о локалној употреби биљних врста и њихово преношење на будућа поколења.

Уосталом, тако је остало упамћено да је Херодот први указао на везу грађења пирамида и црног и белог лука који су се, према запису на пирамидама, користили у исхрани градитеља како би имали снаге за тежак рад. Обе врсте лука, због лековитости, прерасле су у свете биљке а главице су као дарови стављане у гробнице краљева.
Због јаке ароме коришћени су и за терање духова мада њихова лековита моћ, али некад се то није знало, почива на дезинфекционим и антибиотским својствима сумпорних једињења.

Само, није сваки цвет за лек, јер са ливада потичу и веома јаки бојни отрови. Тако су, рецимо, бобице велебиља изузетно опасне по здравље човеково и њима је, додуше случајно, у бици код Пирне 1813. године отрован цео гарнизон француских војника. А ливадску отровницу мандрагору, због њеног страшнога дејства, Шекспир је описао и у чувеној трагедији „Ромео и Јулија”.

ГЗС / „Политика” /Г. Оташевић

 

 

Podeli

facebooktwitterpinterestredditlinkedinwhatsappvibertelegrammail

Dodaj komentar

Ime i prezime
Komentar

Dodaj sliku

image-gallery
|
Dodaj linkclose
1+1=

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.

DESNO VELIKI POŠTANSKA

Impressum

Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.


locationŽupana Stracimira 9/1, Čačak

mailredakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com


Izrada: DD Coding

© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.