
да своје засаде одржавају и у њима постижу рекордне приносе пример је нашег дугогодишњег пријатеља и светског рекордера из села Сушиће на Језерским планинама (Штрпце, Косово и Метохија), господина Љубише Ракинца. Он је радакцији Гласа западне Србије послао неколико фотографија из свог засада пред сам почетак бербе на којима се види да ће вишегодишњи просек и рекорд у производњи „црвеног злата″ од 31,5 тона по хектару ове године вероватно премашити.

Фото: Приватна архива, Љубиша Ракинац
„Никада се нисам оптерећивао ценом и у свом малињаку сам радио као и сваке године. Са неколико пријатеља био сам пионир у овом послу на простору Сиринићке жупе. Заједно са Драганом Сталетовићем – Теслом, поштаром Станком Цветковићем и Добривојем Стевановићем посадили смо, можда најбољи садни материјал који је у то време постојао у Европи. Био је то сертификовани Микер који је произведен у надалеко чувеном Институту за воћарство у Чачку а пројекат и технологију гајења прописао је Александар Лепосавић, тадашњи инжењер из ове установе. То је било 2008. године а Богом дано окружење и упоран рад нам се исплатио. За кратко време смо почели да остварујемо веома високе приносе а наш пријатељ, а сада доктор воћарства, Александар Лепосавић нам је стално пружао подршку и више пута је наглашавао да производимо најбољу малину на свету. Изузетну помоћ и медијску промоцију нашим напорима да опстанемо на вековним огњиштима српског збега под Шар планином пружао нам је сарадник, новинар Гвозден Оташевић и хвала му на томе” - каже овај стамени горштак за Глас западне Србије.

Фото: Приватна архива, Љубиша Ракинац
Додаје да велики број малинара на простору Косова и Метохије последњих година има проблема са стањем у својим засадима али да он очекује одличан принос и да се радује најави добре цене у остатку Србије. Каже и да им осим чешћих посета и разговорима са људима из Централне Србије ништа не недостаје. Са пријатељима је рад да угости драге људе из западне Србије а поред Лепосавића и Оташевића, у ранијим дружењима на обали Лепенца друштво им је правио и гласовити повртар и хармоникаш из села Радаљева код Ивањице, господин Војо Тошовић. Своју жељу и позив за долазак пријатеља у Сиринићку жупу, Љубиша је као и увек изразио кроз стихове: „Браћо моја како ствари стоје, кад стижете у Сушиће моје?”
ГЗС
Dodaj sliku
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.
Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.
Župana Stracimira 9/1, Čačak
redakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com
Izrada: DD Coding
© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.