
се са истим проблемом. Мечке се са првим пролећним данима пробуде из зимског сна и почну обилазити око њихових кућа, торова, малињака и пчелињака. Нису ретки ни сусрети са овим шумским зверима, којих чини се никад није било више. Медведи су заштићени, а док је њихово изловљавање забрањено размножавање није. Осим страха који уливају, праве и огромну штету у сеоским домаћинствима. До сада су усмртили на десетине оваца, јагњади и развалили кошнице.
"Већ је почела сезона њихове шетње и приласка кућама. Почели смо да виђамо трагове а сваког дана очекујемо да упадну и направе штету. Прошле године неколико пута је долазило до директног сусрета са медведима и само пуком срећом мештани су извукли живу главу. Није нам свеједно да изађемо из кућа, када год закорачимо кућни праг чујемо крике медведа кроз шуму и вукова, делује језиво, никада нису били овако близу кућа", казао је за РИНУ Ратко Половина, мештанин села Чечина.
Локалним путевим свакодневно се виђају стопе дивљих звери и медведа који у потрази за храном у току једног дана пређу на десетине километара.
"Имамо два ђака који иду у школу у Девиће удаљену шест километара, не смемо их саме пустити мора их неко одвозити и довозити, јер стално наилазимо на трагове дивљачи и медведа. Морам да све своје послове оставимо како би их одвезли и вратили од куће до школе", додао је Ратко.
Такође, још један проблем са којим се суочавају мештани Чечина, јесте што у страху од медведа не могу да оду до својих ораница и ливада како би спремили храну, јер се у том делу Ивањице људи баве пољопривредом и сточарством. У више наврата обраћали су се надлежним инстутуција, али решење још увек није пронађено.
"Саветовали су нас да оградим простор бодљикавом жицом, тако да ћу изгледа морати цео живот да радим само да бих оградио куда се крећем, чак су ме саветовали да купим пиштаљку и да се здружимо са овим предаторима. Затим су ме преусмерили да се обратим државним органима јер они штите медведе, а ја се питам ко штити људе у овом случају, ја сам рекао да због деце нећу одустати док се овај проблем не реши, куцаћу на сва рата. Не може мечка бити јача од свега и свих", закључио је Половина.
Као једно од потенцијалних решења помињало се формирање хранилишта дубоко у шумама Голије, како би мечке на тај начин биле задовољене и не би гладне долазиле до породичних имања.
РИНА / ГЗС
Dodaj sliku
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.
Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.
Župana Stracimira 9/1, Čačak
redakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com
Izrada: DD Coding
© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.