LEVO VELIKA POŠTANSKA
close
banner-itembanner-itembanner-item

Рониоци истраживали бигрене каде Стопића пећине

28/02/2022
Стопића пећина, фото: ТО Златибор
Стопића пећина, фото: ТО Златибор
Чајетина - Рониоци ронилачког клуба С.Д.Т. „Свет Роњења” су овог викенда наставили са

истраживачким активностима на Златибору. Овога пута је на ред дошла једна од највећих актракција ове регије: Стопића пећина.

Ова акција је са успехом реализована у сарадњи са Општином Чајетина и њеним службама, као и са Туристичком организацијом Златибор, Туристичким удружењем Гостиље, вредном екипом Стопића пећине и Домаћинством Филиповић, где је још једном била њихова ронилачка база.

На путу од Златибора према Сирогојну, у селу Рожанство, у утроби Златибора налази се једна од најатрактивнијих пећина у овом региону. Сам улаз у пећину, до којег се стиже стазом од 200 степеника, одузима дах и изазива дивљење. Улаз је на 711 метара надморске висине, а сам улазни отвор је импресивних 35 метара широк и 18 метара висок. Пећина задире 1691,5 метар у планину а кроз њу протиче Трнавски поток, што је чини речном пећином. Састоји се од пет пећинских целина: светла и тамна дворана, велика сала са кадама, канал са кадама и речни канал. Стопића пећина је богата пећинским накитом пре свега сталактитима и саливима, али оно по чему је на далеко чувена су бигрене – пећинске каде.

То је био и главни разлог доласка ронилаца у пећину. Наиме, на самом врху Велике сале са кадама налази се најдубља и најдужа када Стопића пећине. Дужине је око 15 метара, а максималне дубине 7, 2 метра. У средину каде улази сталактит директно са таванице и задире 40 цeнтиметара испод површине воде. То све заједно чини јединствену визуелну целину која представља сјајну фотографску сценографију како на површини, тако испод површине воде.

Ивана Орловић Крањц и Јанез Крањц, ронилачко - сниматељски тандем и део тима „Националне географије Србија” који је познат на свим меридијанима, последњих месеци интензивно рони у водама Златибора.

„Када смо заронили до дна последње каде, видели смо да је дно прекривено великом количином кованица. Ова када нас је подсетила на један велики бунар жеља, али смо ипак били зачуђени да људи на такав начин нарушавају склад овог јединственог природног феномена. У једном од углова каде, приметили смо отвор - канал који је водио негде даље у дубину Стопића пећине. Међутим, пошто такво истраживање није било у плану током овог зарона, а и видљивост се драстично смањила, оставили смо испитивање тог дела за неку другу прилку. По завршетку оваквих акција остају фотографије које ће нас у годинама које долазе подсећати на незаборавне авантуре које не би биле могуће без тимског рада и ентузијазма чланова нашег клуба”, кажу Ивана и Јанез који су међу првим рониоцима који су завирили испод површине бигрена Стопића пећине.

Златибор је планина богата водама, па се даља роњења у овом крају Србије очекују у наредном периоду.


Глас западне Србије

cajetina zlatibor stopica pecina istrazivanje nacionalna geografija ronioci

Podeli

facebooktwitterpinterestredditlinkedinwhatsappvibertelegrammail

Dodaj komentar

Ime i prezime
Komentar

Dodaj sliku

image-gallery
|
Dodaj linkclose
1+1=

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.

DESNO VELIKI POŠTANSKA

Impressum

Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.


locationŽupana Stracimira 9/1, Čačak

mailredakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com


Izrada: DD Coding

© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.