
јавља се од самих почетака људског изражавања, о чему сведеоче палеолитске богиње плодности. Преко античке Грчке, ренесансе, па све до модерног доба, акт као естетски приказ нагог тела подразумева поред сензуалности, путености и чулности, и проучавање, сагледавање и дочаравање покрета тела, контраста светла и сенке на телу, пропорције и друго. Зашто Настасијевићи заокупљају пажњу Музеја рудничко-таковског краја? О томе је на отварању изложбе говорио директор Александар Марушић, истакавши да је Легат породице Настасијевић, једна од нити која чини наш музеј потпуним, као и да музеј кроз многа издања, научне скупове и ауторске изложбе покушава да овој знаменитој грађанској породици, одужи све оно зашта су се они залагали током свог живота.

Фото: ГМ Прес
О Изложби је говорио Радош Гачић, историчар уметности, истакавши зашто баш акт заокупља пажњу свих уметника и како се то акт развијао током историје Већина Живорадових актова настала је на основу модела а за своје актове уметник је радио скице, које су део изложбене поставке.
– На изложби је представљено 25 дела, у техници уље на платну и цртежи из различитих стваралачких периода уметника. Уметничка дела припадају Легату породице Настасијевић, а изложба је употпуњена са три репродукције дела из Музеја савремене уметности у Београду и Музеја града Београда. Мотив акта код Насатсијевића заступљен је од почетка до краја његовог уметничког стваралаштва. Први цртеж датира из 1908 године, а последње, уље на платну из 1966,непосредно пред његову смрт. Настасијевић почиње да слика акт кроз митолошке композиције Венере, која је као богиња лепоте и љубави често била идеал за представљање лепоте нагог женског тела у уметности. Настасијевић није радио мушке актове– рекла је Тања Гачић, аутор изложбе, виши кустос, историчар уметности.
Акт као истински уметничко дело побуђује племенитост у доживљају лепоте нагог тела, што и јесте идеја и порука ове поставке.
Такође, изложбом је приказивана нагост, као првобитно стање човека, без наслага одеће, која је кроз историју људске цивилизације, прешла дуг пут, од заштите од хладноће, до показатеља друштвеног статуса.
Изложба у галерији Музеја рудничко-таковског краја отворена је до 7. априла.
Акт као истински уметничко дело побуђује племенитост у доживљају лепоте нагог тела, што и јесте идеја и порука ове поставке.
Такође, изложбом је приказивана нагост, као првобитно стање човека, без наслага одеће, која је кроз историју људске цивилизације, прешла дуг пут, од заштите од хладноће, до показатеља друштвеног статуса.
Изложба у галерији Музеја рудничко-таковског краја отворена је до 7. априла.
ГЗС/ГМ Прес
Dodaj sliku
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.
Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.
Župana Stracimira 9/1, Čačak
redakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com
Izrada: DD Coding
© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.