Voda stigla ali nema gde da ode – šta fali meštanima Bele Zemlje

Užice – Užičko naselje Bela Zemlja u Mesnoj zajednici Kačer, pre četiri decenije kada se Mićo Despotović doselio bilo je selo kraj puta koji vodi ka Zlatiboru.

Danas, gotovo pola veka kasnije ovo selo sve više liči na prigradsko naselje ali postoje nedostaci koji su čak i u nekim selima koja se nalaze dalje od grada odavno rešeni.

 

Mićo Despotović, meštanin Bele Zemlje; Foto: GZS

 

„Nisu na vreme izvedeni voda i kanalziacija. Voda je stigla ali kanalizacija još uvek nije. Ipak, ljudi ovde žive dobro iako nemaju uslova za normalan život. Vodu imamo ali ona nema gde da ode. Prirodno je ako se voda dovede u neko naselje da ona ima gde da ode. To nam je za sada najveći problem”, kazao je Despotović.

 

Njegov komšija Jovica Lekić tvrdi da je život na Beloj Zemlji dok nije dovedena gradska voda izgledao kao u nekim starim vremenima.

 

„Ovde ima dosta meštana i danas je život prilično drugačiji. Ranije bez vode se nije moglo ali sada kad je prošla voda, sad je život normalan”, rekao je Jovica.

 

Jovica Lekić, meštanin Bele Zemlje; Foto: GZS

 

Ovde stanovništvo ne napušta svoja porodična ognjišta te lepotu prirode i života na selu ne menja za kaldrmu i gradsku vrevu.

 

„To su ta prigradska sela u kojima ljudi žive i bave se stočarstvom, preradom pršute po čemu je ovaj kraj i poznat. Ljudi iz grada kupuju objekte ali ih sve manje i manje ima ali mislim da nema odliva stanovništva, čak mislim da na Beloj Zemlji ima i priliva”, istakao je Mičo Despotović.

 

„Ostaju ljudi ovde. Ima dosta dece, školaraca, autobusi normano idu. Lepo se živi”, rekla je Svetlana Despotović.

 

Ipak, za savremeni život na selu potrebno je obezbediti uslove koji će zadovoljiti potrebe normalnog čoveka.

 

„Škola nema, vrtić ima, pošta nema, ambulanta takođe nema, takođe apoteka nema i to je problem ali to se nadam da ćemo uskoro rešiti jer planiramo u mom objaktu da otvorimo apoteku”, zaključio je Despotović.

 

 

Glas zapadne Srbije