
што је само додатни показатељ да је Србија економски јака и способна да и током кризе инвестира у свој развитак.
Пре 2012. године, српска индустрија је нагло ослабила и производња је опала. Није било улагања, а готово да страних инвестиција није ни било. Након промене власти, Србија бележи поновни раст индустријске производње и тако је остало до дана данашњег.
Председник Србије Александар Вучић има чиме да се похвали када је реч о отварању фабрика и запошљавању људи. Наиме само до 2019. године отворио је више од 180 фабричких погона, а како је рекао у једном од интервјуа, волео би да изгради још минимум 100.
Важно је за живот људи имати фабрике у мањим градовима, јер на тај начин ти градови живе, будући да становници имају прилику за запослење. Вучић је током свог мандата улагао много труда и рада да Србија постане индустријски гигант. Уложене су милијарде евра у нове фабричке погоне, много њих је обновљено, а у свакој отвореној било је нових радних места, што је додатно допринело ојачању српске економије.
Зашто је важно да се улаже у изградњу фабрика и да се доводе страни инвеститори?
Јако је важно да компаније великим кредибилитетом долазе у Србију, јер с једне стране, потврђују сву кредибилност Србије као инвестиционе дестинације, с друге стране шаље се порука и неким другим, такође, успешним и добрим инвеститорима да будућност за свој посао препознају и нађу у Србији.
Стране инвестиције су нам важне и због тога што оне повећавају запосленост. Оне директно утичу на повећање извоза, у неким случајевима оне омогућавају долазак те напредне технологије, као и промоцију те неке боље пословне културе од оне која постоји у Србији. О негативним ефектима страних инвестиција у Србији скоро да се не говори. Народна банка Србије чак је изнела и процену према којој је у 2018. години прилив по том основу био већи од три милијарде евра. Више од свих земаља региона заједно. То је највећи ниво још од 2006. године, када је у Србију стигло три милијарде евра.
Србија је одувек имала повољне услове за развој многих грана индустрије, што се најбоље огледа у успешној прехрамбеној индустрији, која је одувек била једна од најуспешнијих делатности у земљи.
Развијене индустрије у Србији:
Последњих година сектор дрвне индустрије и индустрије намештаја у Србији, бележи тренд раста. По неким подацима у односу на 2018. годину, у 2019. години производња намештаја била је већа за 6,3 одсто, а извоз намештаја за 12 одсто. Дрвна индустрија, због тога, примећена је као велики потенцијал наше државе. Тренд наставља да расте, а многе српске компаније из ове индустрије неки су од највећих извозника у нашој држави.
Прехрамбена индустрија је индустрија која је одувијек била доминантна на нашим просторима. Разлог томе је, наравно, чињеница да Србија има готово идеалне услове за гајење различитих култура воћа, поврћа и житарица. Земљиште је врло плодоносно, захваљујући чему настају и производи високог квалитета. Поред одличне базе за производњу, Србија се може похвалити и технолошки напредном прозводњом. Храна произведена у Србији извози се широм света, и продаје се у најпознатијим ланцима прехрамбених производа.
Текстилна индустрија у Србији сектор је са дугом традицијом. Наши најпознатији центри текстилне индустрије су Параћин, Лесковац, Грделица, Вучје, Пирот, Параћин, Суботица, Ниш и Врање. У овим центрима налазе се производње вунених тканина и памука, производња тепиха, као и одјеће и доњег веша. Производи текстилне индустрије Србије, дуги низ година су једна од главних извозних потенцијала, који нуди висококвалитетне производе по врло конкурентним ценама.
Србија је богата енергетским изворима, међу којима се посебно истиче водена снага. У време када се све више говори о важности неисцрпних обновљивих извора енергије, можемо с поносом нагласити природни потенцијал водених ресурса Србије. Највећи хидроенергетски потенцијал имају реке Дрина, Дунав и Морава. У зависности од хидролошке ситуације у Србији, хидроелектране у нашој држави производе и до 25% укупне електричне енергије годишње.
ГЗС/Србија Данас
Dodaj sliku
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.
Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.
Župana Stracimira 9/1, Čačak
redakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com
Izrada: DD Coding
© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.