
Мића Миловановић, како га поштоваоци и читаоци зову шумадијски Толстој, који је одликован међународним књижевним признањем „Сребрни витез” у великој Русији, књижевник је инспирисан стварносном прозом, Моравом и српском „Светом гором”.

Роман „Молитва за оца Прохора” награђена „Сребрним визетом” у Русији, фото: ГЗС
„Награду „Сребрни витез” сам добио 2017. године у конкуренцији неколико стотина романа из 13 словенских држава. Посебно ми је драго што ми је то признање доделила Русија, која је мени драга земља и што су Руси препознали у толико великој конкуренцији вредност мог романа. Био сам позван у Сибир, међутим, нисам могао да одем, тако да ми је амбасадор Чепурин у Београду лично уручио награду. С обзиром на то да сам професор енглеског и руског језика, утолико ми то више и значи”, рекао је Мића Миловановић, књижевник из Чачка.
Миловановићев награђени роман „Молитва за оца Прохора” описује бурне догађаје српске историје ХХ века.

Роман „Молитва за оца Прохора” награђена „Сребрним визетом” у Русији, фото: ГЗС
„Кроз роман „Молитва за оца Прохора” може да се сагледа колико су сулуди ветрови историје немилостдно шибали овај народ, до крви, до пропадања, до истребљења, до страдања, али тај народ је, ето, ипак, имао снаге да одоли и надживи све то и кроз уста Оца Прохора може се сазнати шта смо све преживели у прошлом веку”, појаснио је Миловановић.
Чачански Толстој је истакао и чињеницу да овај роман не би настао да није било сведочења.
„Овај роман не бих могао да напишем да није био др Крљанца, начелника интерног одељења у чачанској болници 1992. године, који је са старим монахом водио двомесечни разговор до смрти, након чега ми је уступио тонске записе, тако да сам ја то преточио у уметничко дело”, објаснио је он.
У деветој деценији овај књижевник је поносан на дело и достигнуће свог пера за које постоји могућност да се преточи и на филмско платно.
„Роман „Молитва за оца Прохора” је међу 100 хиљада књига, према подацима библиотеке је у самом врху читаности, а у последње две три године воде се разговори око филма, међутим финансијска средства су у питању. Сценарио је већ написан са одређеним изменама у однсоу на роман, које сам ја прихватио. Постоји могућност да неко од великих имена нашег глумишта прихвати улоге, као што су Милош Биковић, Војин Ћетковић и главна женска улога Слобода Мићаловић. То је све сада у перспективи и у зависности од материјалних стредстава, ту су потребне масовне сцене на више локација, што би у афирмацији романа и мени лично много значило”, казао је Мића Миловановић.

Мића Миловановић, аутор романа „Молитва за оца Прохора”, фото: ГЗС
За будућност српске књижевности Миловановић има своје виђење.
„Српска проза данас има добра дела и добре писце, међутим, књижевна критика је пала на врло ниске гране. Немамо критичара који ће објективно да сагледа дело. А вредна дела која стварају људи у престоници и у унутрашњости, тешко могу да дођу до изражаја”, закључио је Миловановић.
ГЗС
Прилог емитован у вестима телевизије Б92:
Dodaj sliku
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.
Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.
Župana Stracimira 9/1, Čačak
redakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com
Izrada: DD Coding
© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.