
знањем, али и физичком снагом, ипак најважније је да разликујете јестиве од оних отровних.
Много гљива има своје двојнице, а у народу се често каже да се неке печурке беру сваке године, а неке се беру и пробају само једном.
„Гљиве су заиста једно специфично, врло занимљиво царство, велики број њих је јестив ,а највећи број је некако неутралан, није ни отрован, а не може се ни јести, ипак нажалост постоје и оне које можемо само једном пробати”, рекао је Душко Брковић, професор Агрономског факултета у Чачку.

За одлазак у шуму важно је да понесете штап којим можете да отерате гмизавце, по могућству и дрвену корпу јер се гљиве у њој боље чувају него у пластичној кеси, а уколико не познајете мало боље биологију, нажалост постоји велика шанса да погрешите у разликовању гљива.
„Познату лисичарку можемо разликовати од заводнице највише по месту на ком се налази, ове јестиве печурке највише има на стени, док се ипак она друга јавља углавном на пањевима, а ту су наравно и морфолошке разлике по којима се разликују”, рекао је Брковић.
ГЗС
Dodaj sliku
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.
Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.
Župana Stracimira 9/1, Čačak
redakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com
Izrada: DD Coding
© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.