LEVO VELIKA POŠTANSKA
close
banner-itembanner-itembanner-item

Србија тражи драгоцене метале дуж коридора: У тунелу Муњино брдо нађено економски исплативо лежиште злата

05/05/2021
У Муњином брду налазиште економски исплативог лежишта злата, Фото:Илустрација
У Муњином брду налазиште економски исплативог лежишта злата, Фото:Илустрација
Током 2018. године, истраживања металичних минералних сировина која су пратила припремне

грађевинске радове у подручју изградње коридора 11, а нарочито на изградњи тунела Муњино брдо и Лаз), показала су значајна налазишта злата и повишене садржаје сребра на тим локацијама.

На локалитету Муњино брдо", из језгра бушотине која се налази у филитима, добијени су садржаји злата од 5,74 ппм и сребра од 0,7 ппм, показују подаци из Правилника о утврђивању Годишњег програма основних геолошких истраживања за 2021. годину који је донео министар рударства и енергетике Србије крајем марта.

Ради појашњења, ознака ппм (енгл. партс пер миллион), односи се на милионити део целине. Када је реч о рударству, руда злата се већ са 0,5 ппм може економично ископати, а рудама злата ниске класе сматрају се оне са мање од 5 ппм злата.

„Током следеће, 2019. године, истраживања су обављена на делу коридора 11 (Прељина–Пожега), локалитет Прилипац, а такође су настављена истраживања пирокластита дацитског састава на локалитету Ивановци код Љига и потврђени су повишени садржаји ретких метала попут берилијума, ниобијума, волфрама, сребра и торијума ”,наведено је у Правилнику.

У току прошле године, стоји даље у документу, највећи обим истраживања био је усмерен на терене између Прељине и Пожеге на коридору 11 на којима се граде тунели Лаз и Муњино брдо. Тада су на улазу у тунел Муњино брдо у графитичним шкриљцима и филитима регистровани повишени садржаји хрома и сребра, а на излазу из тунела који се налази у плочастим и трошним шкриљацима са партијама графитичних шкриљаца, регистровани су повишени садржаји хрома, мангана, сребра и кобалта.

Истраживања дуж нових коридора у Србији вршена су и раније, с обзиром на, како је наведено, изградњу путне мреже релативно великог обима последњих година, а са циљем да се, са минимумом финансијских улагања, прикупе значајни геолошки подаци са локалитета који се "открију" приликом грађевинских радова у оквиру изградње путева.

У 2016. години највећи обим основних геолошких истраживања обављен је на коридорима 11 и 10. На подручју Таково–Прељина, дуж трасе пута, тада су откривене су "интересантне минерализације антимона, хрома, никла и живе".

Геолошка истраживања су на подручју Таково–Прељина настављена и 2017. године, као и на подручју изградње трасе коридора 10, од Ниша до Пирота, када су пресечене су две металогенетске зоне: Ридањско-крепољинска и Борска металогенетска зона, у којима су константоване, како је наведено, "врло интересантне минерализације бакра и злата".

За 2021. годину, закључује се у делу документа који беави геолошким истраживањима метала дуж коридора, планиран је наставак геолошких истраживања на коридору 11, односно на деоници Прељина–Пожега, али и на путном правцу Рума–Шабац–Лозница и на свим другим путним правцима чије трасе пролазе кроз геолошки интересантна подручја.

Голија и Озрен леже на злату?

Занимљиво је и да држава од 2018. године племените метале тражи и на Голији и Озрену. Резултати тих истраживања показали, стоји у истом документу, да се ради о врло перспективним теренима у смислу изналажења највреднијег племенитог метала.

На Голији је те године регистровано значајно повећање злата, а претпрошле године, на ширем простору Озрена и Голије од око 200 км2, поново су регистровани су високи садржаји злата који нису забележени у претходним истраживањима.
Истраживања на овим планинама настављена су и током 2020. године, а наставак истраживања планиран је и за 2021. годину на овим рудним рејонима, као и даље према северозападу (подручје Златар – Прибој).
Завршетак истраживања се планира у 2024. години.
еКапија/ГЗС

tunel laz munjino brdo ekonomskiisplativo leziste zlato

Podeli

facebooktwitterpinterestredditlinkedinwhatsappvibertelegrammail

Dodaj komentar

Ime i prezime
Komentar

Dodaj sliku

image-gallery
|
Dodaj linkclose
1+1=

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.

DESNO VELIKI POŠTANSKA

Impressum

Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.


locationŽupana Stracimira 9/1, Čačak

mailredakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com


Izrada: DD Coding

© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.