
према свом роду ушла је међу војнике и са почетком Великог рата. Поново као добровољна болничарка била је стационирана у Првој резервној болници у Ваљеву.
Већ крајем 1914. године имала је велики задатак - неговање многобројних рањеника страдалих у Колубарској бици. Почетком 1915. године у одајама ваљевске болнице живот и смрт су се борили истом жестином као и у биткама. Ране са ратишта се зацељују, али влада пегави тифус.

О неговању рањених и болесних војника и тешким тренуцима Надежда пише: ’’Ја сам им сад и лекар и нудиља. Прописујем лекове, дајем их, трчим од ране зоре од једног до другог. Цео дан носим једну тепсију пуну лекова. Сама се чувам, али Бог ме може сачувати и нико више: уздам се још у своју звезду која ме до сада ни у најтежим моментима није преварила ни напустила, па можда неће ни сада.’’ Међутим, крајем марта 1915. године и њено тело је поклекло пред опаком заразом - пегавим тифусом. Њена звезда се угасила пред Васкрс, на Велику суботу, 3. априла у осам сати увече.
Уметничка галерија „Надежда Петровић“ поседује две слике које припадају Надеждином Ратном периоду настале у време Првог балканског рата - Стари шедрван у Призрену и Грачаницу.
ГЗС
Dodaj sliku
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.
Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.
Župana Stracimira 9/1, Čačak
redakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com
Izrada: DD Coding
© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.