LEVO VELIKA POŠTANSKA
close
banner-itembanner-itembanner-item

Тврдо срце Станојле Р. Радичевић из Каоне

21/03/2021
Митраљесци Десетог пешадијског пука на Солунском фронту, фото: Архив Чачак
Митраљесци Десетог пешадијског пука на Солунском фронту, фото: Архив Чачак
Каона – По скончанију велике војне, јереј Милисав Д. Протић Гучанин мирне руке и тужне душе прибележио је о парохијанима у

Каони, пространом селу горњег Драгачева:

  1. Марко Р. Радичевић капетан I кл. командир IV ч. IV б. X пука II позива. Рођен је у Каони 21. марта 1870. у српско – бугарском рату погинуо је 24. јуна 1913. год. На Власиначкој Буковој Глави. Сахрањен у Сурдулици. 
  2. Милоје Р. Радичевић, капетан II кл. командир чете X пука. Тек беше завршио технику, али Отаџбина га је позвала и он је отишао да се бори. Јуначки је пао на Шапцу 1914. Отац Радич и мајка Станојла претерали су кости Станојеве и сахранили у Каони”, доноси Политика у штампаном издању.

И онда је парох у својој повесници нанизао тегобно, завичајно слово:

„Пет синова отаџбини одгајила је Станојла са својим мужем Радичом Радичевићем, које је опремила и испратила у рат. Отишли су најстарији Павле па за њим Марко, капетан I кл. За њим Милоје, инжењер и капетан II кл. За овим Василије, учитељ у Мрсаћу и Трстенику, и најзад најмлађи Радош. И од њих петорице са бојишта вратио се кући најстарији Павле на боловање, да вида ране, а остала четворица пали су славно и храбро. И то: први је пао Марко, па онда средњи и најмлађи једног и истог дана, Милоје на Шапцу, Радош на Жаркову. Учитељ Василије од великих ратних напора и последица умро је у Трстенику. Мајка није била те среће да јој Павле запали свећу. Године 1915. октобра 27. Аустријанци су убили и њега, прву и  последњу наду Станојлину...

Дошла је Станојла са пет свећа и пет панаија, прича старина поп Урош, да прекади подушја синовима. Поређала пет чаша укуване пшенице и извадила пет свећа. Руке јој дрхте па, дајући свећу по свећу, вели:

- Упали ми, попо, ову свећу за Павла, ову за Марка, ову за Милоја, ову за Василија а ову за Радоша.

Док је поп читао панаије, Станојла је уздисала и до земље клањала се, крстећи се и молећи се Богу. Оно што је за дивљење и пример јунаштва, вели поп Урош.

Станојла је стајала попут Југовића мајке: `И ту мајка тврда срца била, и од себе сузу не пустила`”.    

Јереј Протић је, као сведочење о худој судбини мученог српског рода у доба окупације, касније додао и овај запис из 26. октобра 1915. исто из општина Каона и Дубац:

„Реченог дана и године аустријски војници убили су следећа лица и то:

а/ у Каони: Ивка Корићанина, Љуба Пајовића и Велику, жене Милете Пајовића;

б/ у Милатовићима: Здравка Капларевића, Илију Капларевића, Јеврема Поповића и Светозара Шолајића;

в/ у Властељицама: Светозара Терзића, Владимира Биорца и Анку, жену Обрада Марковића;

г/ У Горњем Дупцу: Миљојку, жену Ристивоја Рудинца.

Тог дана Аустријанци су ухватили Јова Тадића из Д. Дупца, Миленка Вукићевића из Милатовића, његовог сина Милана и снаху од другог сина Микрену, и Владету Гогића такође из тог села. Тачно после два месеца, 26. децембрa, обесили су их пред црквом у Гучи, изузев Милана којег су одвели у ропство у Хајзгрин, где је и умро.”

ГЗС/ Политика, Г. Оташевић

mitraljesci cacak svece

Podeli

facebooktwitterpinterestredditlinkedinwhatsappvibertelegrammail

Dodaj komentar

Ime i prezime
Komentar

Dodaj sliku

image-gallery
|
Dodaj linkclose
1+1=

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.

DESNO VELIKI POŠTANSKA

Impressum

Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.


locationŽupana Stracimira 9/1, Čačak

mailredakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com


Izrada: DD Coding

© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.