
Каони, пространом селу горњег Драгачева:
И онда је парох у својој повесници нанизао тегобно, завичајно слово:
„Пет синова отаџбини одгајила је Станојла са својим мужем Радичом Радичевићем, које је опремила и испратила у рат. Отишли су најстарији Павле па за њим Марко, капетан I кл. За њим Милоје, инжењер и капетан II кл. За овим Василије, учитељ у Мрсаћу и Трстенику, и најзад најмлађи Радош. И од њих петорице са бојишта вратио се кући најстарији Павле на боловање, да вида ране, а остала четворица пали су славно и храбро. И то: први је пао Марко, па онда средњи и најмлађи једног и истог дана, Милоје на Шапцу, Радош на Жаркову. Учитељ Василије од великих ратних напора и последица умро је у Трстенику. Мајка није била те среће да јој Павле запали свећу. Године 1915. октобра 27. Аустријанци су убили и њега, прву и последњу наду Станојлину...
Дошла је Станојла са пет свећа и пет панаија, прича старина поп Урош, да прекади подушја синовима. Поређала пет чаша укуване пшенице и извадила пет свећа. Руке јој дрхте па, дајући свећу по свећу, вели:
- Упали ми, попо, ову свећу за Павла, ову за Марка, ову за Милоја, ову за Василија а ову за Радоша.
Док је поп читао панаије, Станојла је уздисала и до земље клањала се, крстећи се и молећи се Богу. Оно што је за дивљење и пример јунаштва, вели поп Урош.
Станојла је стајала попут Југовића мајке: `И ту мајка тврда срца била, и од себе сузу не пустила`”.
Јереј Протић је, као сведочење о худој судбини мученог српског рода у доба окупације, касније додао и овај запис из 26. октобра 1915. исто из општина Каона и Дубац:
„Реченог дана и године аустријски војници убили су следећа лица и то:
а/ у Каони: Ивка Корићанина, Љуба Пајовића и Велику, жене Милете Пајовића;
б/ у Милатовићима: Здравка Капларевића, Илију Капларевића, Јеврема Поповића и Светозара Шолајића;
в/ у Властељицама: Светозара Терзића, Владимира Биорца и Анку, жену Обрада Марковића;
г/ У Горњем Дупцу: Миљојку, жену Ристивоја Рудинца.
Тог дана Аустријанци су ухватили Јова Тадића из Д. Дупца, Миленка Вукићевића из Милатовића, његовог сина Милана и снаху од другог сина Микрену, и Владету Гогића такође из тог села. Тачно после два месеца, 26. децембрa, обесили су их пред црквом у Гучи, изузев Милана којег су одвели у ропство у Хајзгрин, где је и умро.”
ГЗС/ Политика, Г. Оташевић
Dodaj sliku
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.
Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.
Župana Stracimira 9/1, Čačak
redakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com
Izrada: DD Coding
© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.