LEVO VELIKA POŠTANSKA
close
banner-itembanner-itembanner-item

Ко пише уџбенике и зашто су грешке честе

06/02/2021
Ко пише уџбенике и зашто су честе грешке, Фото: Фејсбук
Ко пише уџбенике и зашто су честе грешке, Фото: Фејсбук
Тема јавних расправа неретко су школски уџбеници, односно ко их све пише и зашто су грешке честе.

Из Завода за унапређивање образовања и васпитања апелују да се уочене грешке, уместо тумачења по друштвеним мрежама, пријаве њима да би биле исправљене. Стручњаци указују да се грешке, посебно у идентитетским предметима, никако не могу толерисати.
Идентитет народа чувају матерњи језик, историја, географија, музичко и ликовно васпитање. У уџбеницима за те предмете грешке се не толеришу и зато не могу да се препусте тржишту, упозоравају стручњаци.
Професор Милош Ковић са Филозофског факултета Универзитета у Београду сматра да програми морају да буду прилагођени ономе што су историјске традиције и културни образац српског народа који смо имали.

„Да ли наши основци могу да разумеју мултиперспективност када се говори о бомбардовању Београда 6. априла 1941. или о Јасновцу? Не можете основцу дати мултиперспективност. То и даље стоји у нашим уџбеницима и нашим програмима. Српски историчари морају да разумеју да те наставне програме пишу за своју децу", истиче професор Ковић.

Наставу српског језика већ годинама прати проблем малог броја часова.

Професор Вељко Брборић са Филолошког факултета Универзитета у Београду каже да је у Француској у основној школи скоро дупло више часова националног језика него у Србији.

„Ако погледамо Русију, онда ћемо видети да тамо национални језик има надпредметни статус. Упућен је апел, позив, допис, свим релевантним институцијама, ни са једне адресе није стигао одговор”, наглашава Брборић.

А на тржишту, на пример, имамо петнаест буквара.

„Да ли је Србији потребно 15 буквара од петнаест различитих издавача? Проблем је у Закону који каже издавањем уџебника може да се бави државни издавач али и сва друга правна лица која су регистрована за издавачку делатност", објашњава Јелена Ивановић из Завода за уџбенике.

Ивановићева сматра да би Закон морао врло строго и јасно да дефинише услове под којима неко може да објављује уџбенике.

Дејана Милијић Субић, заменик директора Завода за унапређивање образовања и васпитања истиче да би стручна већа морала да имају увид у то шта је на тржишту.

Наглашава да би и савет родитеља требало да буде упознат, и да наставничко веће одлучује који ће уџбеник бити у оптицају.

„Да ли постоје неки други механизми, то не знам. Како је законски замишљено, то би био идеалан пут за добијање најквалитетнијег уџбеника у школи", сматра Дејана Милијић Субић.

Са сваком променом наставног програма стижу и нови уџбеници. Пишу их ауторски тимови. Материјал се прослеђује Министарству, па Заводу за унапређење образовања и васпитања.

Трочлана комисија прегледа уџбеник, даје се стручна оцена и онда Министарство прави листу одобрених уџбеника.

Ретко се дешава да неки одбију. А грешака има попут спорног објашњења данка у крви, броја страдалих у Јасеновцу, па чак и грешака у најпростијим математичким задацима.
РТС/ГЗС

 

Udzbenici ko pis egreske zasto su ceste greske zakon o objavi udzbenika

Podeli

facebooktwitterpinterestredditlinkedinwhatsappvibertelegrammail

Dodaj komentar

Ime i prezime
Komentar

Dodaj sliku

image-gallery
|
Dodaj linkclose
1+1=

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.

DESNO VELIKI POŠTANSKA

Impressum

Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.


locationŽupana Stracimira 9/1, Čačak

mailredakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com


Izrada: DD Coding

© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.