LEVO VELIKA POŠTANSKA
close
banner-itembanner-itembanner-item

Нови планови државе за органске произвођаче

21/10/2020
Подстицаји по хектару за органске произвођаче, Фото: ГЗС
Подстицаји по хектару за органске произвођаче, Фото: ГЗС
У Србији је под органским производима мање од један посто пољопривредног земљишта, а овом врстом производње

бави се око 7.000, углавном малих произвођача. Ипак, органска производња постаје све значајнија.
Уважавајући то, Министарство је повећало субвенције и према речима Бранислава Ракетића, руководиоца Групе за квалитет, декларисање и означавање хране Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, план је да се оне још повећају и да се направи диверсификација, односно да постицаји по хектару не буду исти за производњу свих врста органиских производа.

Учествујући на онлајн радионици пројекта „Будућност српске индустрије хране“ у организацији Асоцијације за промоцију српске хране, Ракетић је навео да се на тржишту дешава да се производи који не задовољавају услове органске производње, продају као органски. Оценио је то као озбиљан прекршај, који се нарочито дешава на зеленим пијацама.Такође, Ракетић је најавио да ће са једном ИТ кућом бити направљена база за органску производњу, како би се заштитила органска производња и помогло потрошачима да роба која им се продаје као органска - стварно таква и буде.

Колико је органска производња важна показује и податак о извозу ових производа. Он износи 25 мил ЕУР, а највише се извози у земље чланице Европске уније.
Говорећи о производима са заштићеним географским пореклом, Ракетић је навео да тренутно имамо 46 производа који су заштићени на националном нивоу.

Ова производња би, према његовим речима, могла да помогне у заустављању одласка људи из појединих крајева Србије. Посебно зато што мало већа производња оваквих производа тражи и веће количине сировина.

„Имали смо рецимо случај да није било довољно млека са Старе планине за производњу пиротског качкаваља. То би могло подстаћи неке људе да се више баве овчарством и остану у овом крају" - рекао је Ракетић.

Пројекат „Будућност српске хране” је пре свега окренут младима, а Ракетићев савет младим произвођачима јесте да осим на примени савремених технологија, одговарајућем паковању производа и промоцији, раде на удруживању.

„Пошто је углавном реч о малим произвођачима, сматрам да је удруживање једини начин да они опстану на тржишту”, истакао је Ракетић.

 

 

 

ГЗС / Екапија

organska proizvodnja geografsko poreklo podsticaji subvencije

Podeli

facebooktwitterpinterestredditlinkedinwhatsappvibertelegrammail

Dodaj komentar

Ime i prezime
Komentar

Dodaj sliku

image-gallery
|
Dodaj linkclose
1+1=

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.

DESNO VELIKI POŠTANSKA

Impressum

Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.


locationŽupana Stracimira 9/1, Čačak

mailredakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com


Izrada: DD Coding

© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.