Danas je Ivanjdan, po narodnim verovanjima Sunce se tri puta zaustavlja 


Vreme danas promenljivo oblačno ali toplo              Dve osobe povređene u udesu u centru Čačka              Danas je sveti Simeon Mirotočivi              Počele konsultacije o mandataru, predstavnici Kamberijeve liste kod predsednika              Turističke organizacije Zlatibora i Labina potpisali protokol o saradnji              Prva sednica novog saziva opštinskog veća u Prijepolju - raspisan konkurs za sufinansiranje medija             

 
Danas je Ivanjdan, po narodnim verovanjima Sunce se tri puta zaustavlja
Trenutno na sajtu: 194       |       Podeli:
07.07.2023 | 0 коментар(а)



Danas Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici proslavljaju rođenje svetog Jovana Krstitelja



jednog od najvećih svetaca.

RoÄ‘enje svetog Jovana Preteče i Krstitelja Gospodnjeg, u narodu praznik poznatiji pod nazivom Ivanjdan jedan je od najvećih hrišÄ‡anskih praznika koji se obeležava 7. jula po gregorijanskom, odnosno 24. juna po julijanskom kalendaru.

Srbi i svi pravoslavni vernici za ovaj dan vezuju veliki broj običaja i narodnih verovanja. Današnji praznik najveći je uoči Petrovdana, a pada u sred Petrovdanskog posta pa se danas posti na ulju.

Ivanjdan se može nazvati i devojačkim praznikom jer je čitav niz rituala poveren devojkama. U mnogim našim krajevima, noć uoči Ivandana devojke pale ivandanjske vatre, beru cveće i trave, pevaju i pletu vence.

Devojke iz Gruže palile su s večeri živu vatru ili kres, a s vencima ivandanjskog cveća celu noć su igrale i pevale. U ranu zoru su se razilazile, a svaka je nosila ugarak iz vatre, a ispleten venac bi stavljala na vrh kapije.

Slično se radilo i u čačanskim selima. Sve se to radi u šali pa je devojački smeh i cika odzvanjao u noći. Ovde se takoÄ‘e veruje da ove noći treba hvatati svice i nositi kući.

U vinogradima se ništa ne radi. Vinogradari se čuvaju i da uÄ‘u u vinograd tri dana pre i tri dana posle Ivanjdana. Kažu da tih sedam dana vinograd najviše napreduje, jer ga čuva Sveti Jovan. Gružanke devojke posade u saksiji malo žita, a na Petrovdangledaju kako je niklo.

Ivandan se smatrao značajnim praznikom i za njega je bio vezan čitav niz obreda. Veče pred Ivandan devojke su brale ivansko (žuto ili crveno) i petrovsko (plavo) cveće, stavljale ga na jedno mesto, a zatim od tog cveća plele vence koje su potom stavljale na sve zgrade, torove, vrata, njive, livade, pa i na krst u selu.

U istočnoj Srbiji bilje se bere uglavnom na praznike jer ljudi veruju da tada imaju podršku nebesa. Primarijus dr Petar Paunković, koji decenijama istražuje narodnu medicinu u Srbiji, pri Srpskom lekarskom društvu, zabeležio je i verovanje da se kroz vence od upletene jovanove trave, na Ivanjdan, provlače i žene koje nemaju decu.

U narodu postoji običaj da se ljudi na Ivanjdan bratime i kume „po Bogu i svetome Jovanu“. Potom se kupaju u reci da voda odnese urok, zli usud ili bolest. Ukoliko je žena imala nekoliko uzastopnih pobačaja, na dan Svetog Jovana posećuje osobe koje nose ime Stana ili Stanka. Ako ih ima više, obilaze svaku kuću, uzimaju strukove trave iz venčića i prave svoj venac. Sa njim na glavi kupaju se u reci i veruju da će im sledeća trudnoća uspeti.

Kojim god povodom da su pravljeni, venčići od jovanove trave (Melilotus officinalis) sutradan se kače iznad ili sa desne strane kućnih vrata. Veruje se da će štititi dom od nesreće tokom cele naredne godine.

U narodu postoji običaj da se ljudi na Ivanjdan bratime i kume "po Bogu i svetome Jovanu" stoga što se Jovan Kristitelj, koji je roÄ‘en na današnji dan po starom računanju vremena, smatra uzorom karakternosti i poštenja.

Inače, manastiri koji obeležavaju, odnosno slave Ivanjdan su Jovanje u Ovčar Banji i Stjenik u podjeličkom selu Banjica.

GZS/Kurir

 




PODELI:






Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


ivanjdan praznik ivansko cvece

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 













 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 153.493.127 посета
Тренутно на сајту: 194 посетилац(a)