„LETEO SAM KA AVIJANU DA POKAŽEM DA SRBIN NIJE KLEKAO”: NEVEROVATNA PRIČA SANDRA RISTOVIĆA, ČOVEKA KOJI JE DELTAPLANOM KRENUO NA NATO

Dok su sirene zavijale nad Srbijom, dok su ljudi bežali u podrume, a nebo parali projektili NATO avijacije, jedan čovek iz Deževe kod Novog Pazara doneo je odluku koja i danas zvuči kao scena iz filma.

 

ČETIRI DANA OD POČETKA BOMBARDOVANJA – JEDAN SRBIN POLETEO JE KA NAJVEĆOJ NATO BAZI U EVROPI

Nećete verovati…

Dok su sirene zavijale nad Srbijom, dok su ljudi bežali u podrume, a nebo parali projektili NATO avijacije, jedan čovek iz Deževe kod Novog Pazara doneo je odluku koja i danas zvuči kao scena iz filma.

Slavomir Ristović Sandro, pustolov, kamiondžija, letač i čovek nemirnog duha, seo je u motorni zmaj i poleteo ka NATO bazi Avijano u Italiji.

Ne sa vojskom.

Ne sa raketama.

Već sa jugoslovenskom zastavom, inatom i flašom od koka-kole napunjenom urinom, kako bi – kako sam kaže – simbolično pokazao šta misli o onima koji bombarduju njegovu zemlju.

– Čuo sam se sa majkom u Deževi. Rekla mi je: „Sine, dobro sam”… A onda su se začule sirene. Kazala je da mora da beži u podrum kod komšije. Srce mi se cepalo. Nisam više mogao da sedim i gledam kako nam ruše zemlju – priča Sandro.

Tada donosi odluku koju bi malo ko smeo i da pomisli.

„ISPOD MENE SU BILI AVAKSI, FANTOMI I SILA KAKVU NISAM MOGAO DA ZAMISLIM”

U proleće 1999. godine, svega nekoliko dana nakon početka bombardovanja SR Jugoslavije, Sandro je sa prijateljima krenuo prema severu Italije.

U novinskim tekstovima koji su tada obišli region i Italiju navodi se da je izveo let prema zoni NATO baze Avijano, jedne od ključnih tačaka iz kojih su poletali avioni ka Srbiji.

– Išao sam nisko, kroz kanjone i ispod dalekovoda. Nisam smeo da se podignem. A onda sam kod Avijana naglo podigao zmaj visoko. Ispod mene nekoliko pista, avioni poređani jedan do drugog. Video sam Avakse, Fantome, vojsku na sve strane – priseća se.

A onda trenutak koji mu je zauvek promenio život.

– Odjednom sam video avion kako ide pravo na mene. Bio je to F-16. Prošao je tik uz mene. Od udara vazduha počeo sam da se vrtim i gubim kontrolu. Padao sam. Nekako sam uspeo da dohvatim ručicu za padobran. Aktivirao sam ga u poslednjem trenutku.

Padobran ga je spustio gotovo u samu zonu baze.

– Opkolili su me vojnici sa svih strana. Puške uperene u mene. Pored mene stajala je ta moja „biološka bomba”. Nisam stigao da je bacim. To mi je i danas najžalije – govori Sandro.

„MISLILI SU DA SAM TERORISTA, A ONDA SU SHVATILI DA SAM SAMO TVRDOGLAVI SRBIN”

O njegovom letu tada su pisali italijanski mediji, a pojedini tekstovi opisivali su ga kao „čoveka koji je deltaplanom krenuo protiv NATO avijacije”.

Zadržan je na ispitivanju, proveravan, saslušavan.

– Režali su na mene, mislili su da sam terorista. Nisu mogli da veruju da je neko sam poleteo motornim zmajem prema vojnoj bazi. Posle su popustili kada su shvatili da sam samo jedan tvrdoglavi Srbin koji nije mogao da gleda kako mu ruše zemlju – priča.

Njegov let ostao je upamćen kao jedna od najneobičnijih i najneverovatnijih priča iz vremena bombardovanja.

OD MORNARA NA „GALEBU” DO PUSTOLOVA KOJI JE OBIŠAO SVET - ČOVEK KOJI NIKADA NIJE ŽIVEO OBIČNIM ŽIVOTOM

Ali Sandro nije postao legenda samo zbog Avijana.

Njegov život mnogo pre toga ličio je na avanturistički roman.

Još kao mlad otišao je na more i radio kao mornar na čuvenom Titovom „Galebu”. Kasnije je vozio kamione širom Evrope i Bliskog istoka, obilazio Iran, Irak, Tursku, Siriju i pustinje severne Afrike.

U italijanskoj štampi opisivan je kao čovek koji je „više živeo na drumovima nego kod kuće”.

Prelazio je granice kroz ratne zone, spavao po kamionima, lutao pustinjama, upoznavao razne kulture i jezike.

U jednom od tekstova opisuje kako je danima putovao kroz Irak i Iran, prolazio kroz područja sukoba, vozio mleko i robu po Evropi, a zatim se potpuno neočekivano zaljubio u letenje.

„NISAM MOGAO DA ŽIVIM BEZ NEBA”


Sandro je u Italiji završio obuku za deltaplan i ultralako letenje.

Kupio je motorni zmaj i počeo da leti iznad Alpa, mora i evropskih gradova.

– Kada sam prvi put poleteo, znao sam da više ne mogu bez neba – govorio je.

Njegovi prijatelji pričaju da je bio čovek koji nikada nije umeo da živi mirno.

Voleo je brzinu, drumove, motore, kamione, more i nebo.

Snimio je i nekoliko dokumentarnih filmova, družio se sa avanturistima širom Evrope, a u Italiji je godinama bio poznat među kamiondžijama i letačima.

DANAS ŽIVI NA OBALI IBRA

Posle svih pustolovina, Sandro danas živi mirnije – na obali Ibra u Kraljevu.

Tu je napravio svoje malo pristanište za čamce, mesto za prijatelje, muziku i sećanja.

Ko ga upozna brzo shvati da je pred njim čovek koji je proživeo nekoliko života.

U njegovim očima i danas ima mora, pustinja, sirena za uzbunu i neba iznad Avijana.

I možda upravo zato njegova priča i dalje živi među ljudima kao legenda o čoveku koji nije imao vojsku ni moć – već samo srce, inat i motorni zmaj sa srpskom trobojkom.




Glas zapadne Srbije