LEVO VELIKA POŠTANSKA
close
banner-itembanner-itembanner-item

Сећања чачанских свештеника: Приче из Великог рата

20/12/2019
Црква Вазнесења Господњег у Чачку, Фото: РИНА
Црква Вазнесења Господњег у Чачку, Фото: РИНА
Чачак - Једина институција која је опстала под окупацијом Аустроугарске монархије била је Српска православна црква. Слично периоду туркократије,

њена пастирска брига и старање за очување српског народа била је од немерљивог значаја.

Овим редовима јереј др Слободан Јаковљевић закључује уводно слово књиге Приче из Великог рата 1914 - 1918 (сећања чачанских свештеника) коју потписује као уредник. Издавач је, са благословом његовог преосвештенства епископа жичког г. Јустина, Храм Вазнесења Господњег у Чачку, а приређивач вероучитељ Милош Живановић.

Међу корицама је сабрано 17 повести о тим ратним данима и студенима, из пера протојереја Велимира Јов. Белопавловића (1866 - 1934), протојереја - ставрофора Сретена Ј. Михаиловића (1854 - 1937) и јереја Живојина Гл. Алексића (1882 - 1936).

Др Јаковљевић у свом приступном слову бекежи једно од бројин сведочанстава о јунаштву чачанских свештеника, те наводи и ово:

„Посебно упечатљив догађај описан је у сећањима Чачанина Светомира Цвијовића, команданта пука трећепозиваца. реч је о борбама око Смедерева које је наша војска водила са Аустроугарима 1914. У једном моменту Цвијовић је обавештен да су у једном батаљону сви официри, на челу са командантом батаљона, као и скоро сви подофицири, погинули. Пошто није имао старешина, Цвијовић доноси необичну одлуку, какву историја ратова вероватно није забележила, препуштајући пуковском свештенику Владимиру Лијескићу команду над батаљоном.

`Од овог момента пред Свевишњим ја преузимам све ваше грехе, које ћете вероватно морати починити убијајући људе - непријатељске војнике германског пука, са којима се баш у овом тренутку кољемо и давимо на живот и смрт`.

Свештеник је схватио тежину ситуације и одговорио:

`И наш првосвештеник, господине пуковниче, Свети Сава, кад је затребало за добро своје и Немањићке Србије, одлазио је у борбу са непријатељем без имало страха од кажњавања Божијег. Зато и ја без трунке гриже савести испуњавам Ваше наређење`.

Занимљиво је да је битка добијена, а Лијескић нарон рата одликован за херојство овог подвига.

Након пробоја Солунског фронта Српска војска је у незадрживом налету ослобађала једну за другом српске земље. Двадесет и петог октобра 1918. у зору Аустријанци напуштају Чачак и приликом повлачења руше мост. Комите Божидара Караклајића на Љубићу нападају Аустријанце и Немце и наносе им велике губитке. Око десет сати у Чачак стиже први српски војник, наредник Милан Гавровић, ујахавши у град који су претходне ноћи непријатељски војници напустили (варошица је у том тренутку имала 4.779 житеља, од којих 241. удовицу). Улицама којима је пролазио обасипан је цвећем. Прота Велимир Белопавловић одржао је у чачанској цркви благодарење, беседивши након молитве:

`У овом радосном тренутку у којем се сада налазимо преиспуњени осећајима благодарности Богу и нашим ослободиоцима, речи су замукле. Јер, нису у стању осећаје наше да изразе... Осећаји говоре... господ казује милост своју над измученим и напаћеним српским народом`”.

До књиге се може доћи у продавници Цркве Вазнесења Господњег у Чачку.

ГЗС / РИНА

Podeli

facebooktwitterpinterestredditlinkedinwhatsappvibertelegrammail

Dodaj komentar

Ime i prezime
Komentar

Dodaj sliku

image-gallery
|
Dodaj linkclose
1+1=

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.

DESNO VELIKI POŠTANSKA

Impressum

Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.


locationŽupana Stracimira 9/1, Čačak

mailredakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com


Izrada: DD Coding

© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.