
па ће се целокупна инвестиција од 350 милиона динара исплатити за непуних седам година.
„Кад смо започињали са овим пројектом, било је много оних који нису веровали у његову ефикасност. Међутим, ми смо заменили старе живине, новим лед сијалицама на 90 посто градске територије, а почетком следеће године цео посао биће завршен. Уштеда је огромна, јер лед сијалице троше пет пута мање електричне енергије, а притом и не загађују животну средину као што је случај са живиним. На тај начин улажемо у развој расвете, а штедимо наш буџет. Новац који нам преостане прослеђујемо за даљи развој града и за релаизцаију битних пројеката”, рекао је за РИНУ, Предраг Терзић, градоначелник Краљева и додаје да је суседна држава била од велике помоћи.
„Замену старих живиних новим лед сијалицама помогао је и Центар за медјународну сарадњу Владе Републике Словеније донацијом од 93 милиона динара чиме је рок отплате целе инвестиције, скраћен за пет година.Овај вишеструко вредан пројекат писебно ја значајан са економског и еколошког аспекта, а с друге стране успоставља се систем рационалне потросње електрицне енергије", нагласио је Терзић.
Додатну смањену потрошњу скупе електричне енергије донеће и изградња командних ормара у које је утрошено 50 милиона динара, а који ће се исплатити у кратком року.
„Наш циљ јесте да јавни рачун за електричну енергију што мање плаћамо и што више да уштедимо. Натрујумске сијалице показале су се као поприлично ефикасне и биће уграђене у командне ормаре. Оне функционишу на том принципу да након поноћи обарају снагу осветљења, онолико колико не утиче на безбедност. Тако да град је осветљен, а потрошња смањена. Пробно смо су урадили неколико ормара и показали су се изузетно добри, циљ нам је да то заменимо за три године и на тај начин ћемо заокружити причу око јавне расвете и комплетне уштеде”, рекао је Александар Несторовић, директор Дирекције за уређивање грађевинског земљишта.
Овом заменом јавна расвета у Краљеву постала је поприлично отпорнија на крађу струје, јер сада нелегални прикључци нису могући што је раније био чест случај, а јавни рачун због тога био већи до 10 посто.
ГЗС / РИНА
Dodaj sliku
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.
Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.
Župana Stracimira 9/1, Čačak
redakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com
Izrada: DD Coding
© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.