
девет милијарди расхода иде за решавање проблема кредита у швајцарским францима, исто толико за исплату једнократне помоћи пензионерима од 5.000 динара, док 10 милијарди динара иде за додатну набавку опреме у сектору безбедности.
Затим, седам милијарди динара додатних расхода биће за камате услед превремене отплате кредита као и две милијарде динара за повећања плата у државном сектору, наводи се у саопштењу Фискалног савета.
Током 2019. наплата јавних прихода била је боља од очекивања, па би то (без ребаланса) резултирало благим фискалним суфицитом уместо планираног дефицита.
Имајући то у виду, Влада је предложила ребаланс којим повећава буџетске расходе толико да се година ипак заврши онако како је првобитно било планирано - с малим дефицитом од 0,5 одсто БДП-а.
"Ово јесте важна промена економске политике у односу на претходне четири године када су се бољи фискални резултати углавном чували и користили за отплату и додатно смањивање превисоког јавног дуга, а не за потрошњу, због чега су се све године од 2015. до 2018. завршавале са суфицитом, или с мањим дефицитом од плана, и са снажнијим смањивањем јавног дуга од прогноза", кажу у Савету.
Фискални савет у Оцени предложеног ребаланса одговора на два питања.
Прво, да ли је оправдано да се ребалансом буџета додатно повећају јавни расходи и пређе из фискалног суфицита (који би се десио без нових расхода) у мали дефицит?
Друго, да ли су нова средства искоришћена за економски оправдане намене?
"Наше анализе показују да је под одређеним условима прихватљиво да се вишак средстава у буџету ове године потроши", наводи се у саопштењу.
Јавни дуг Србије смањен је на нешто изнад 50 одсто БДП-а и земљи не прети више непосредна опасност од избијања кризе јавног дуга - али зато, додају, привредни раст у 2019. подбацује.
"Због тога би било у реду да се расположива буџетска средства потроше, пре свега, за ефикасан подстицај привредном расту. Главни проблем предложеног ребаланса, међутим, је то што само четвртина нових средстава иде на такве мере, тј. на изградњу инфраструктуре, питање је да ли ће се и то потрошити, а нови расходи Републике највећим делом одлазе на непродуктивне намене", оцењују у Савету.
Од предвиђених нових мера, економски и фискално најнеодговорније је, сматрају претерано повећање зарада у општој држави које ће у просеку премашити 9,5 процената и бити знатно веће од оствареног привредног раста, каже се у саопштењу ФС.
ГЗС/Танјуг
Dodaj sliku
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.
Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.
Župana Stracimira 9/1, Čačak
redakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com
Izrada: DD Coding
© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.