
молби и петиција - ухвате укоштац са беспућем. Мештани прикупљају паре као учешће за долазак буџетских средстава и градњу пута којим би изашли у висове, отворили недра планине и другима показали њене чари.
А планина необичног имена, које је некада служило за подсмех ("Какав си, ко из Муртенице."), одвајкада је "тамна гора" због обиља четинара, висова и беспућа. Истина, у подножју је опасују путеви: с југа је магистрала за јужни Јадран, од Кокиног Брода преко Јасенова, Беле Реке до Љубиша стари "бански" друм, а круг затвара крак до Водица на Златибору. Муртеницу, међутим, пресеца само један, и то шумски пут, од Борове Главе до Страже, чији је део трасе у веома лошем стању. Чак петнаестак мањих саобраћајница, асфалтних и макадамских, што полазе из осам нововарошких и два чајетинска села, нестаје у врлетима и на висоравни, на некадашњим кириџијским и рабаџијским стазама.
- На уском путу вода однесе све што се наспе или се због слабе подлоге брзо стварају локве. Настављамо радове на асфалтирању сеоског пута преко Илића према Забоју, Блатини и некадашњим колибама на планини, где домаћинства имају већину поседа - ливаде, њиве и шуме. Фамилије Илић, Браловић и Ђенић, као и земљаци расути широм Србије, сакупили су 1.100.000 динара, као услов за добијање знатно веће суме општинских пара - наглашава Гвозден Ђенић, један од чланова Одбора за градњу пута и председник Савета Месне заједнице Негбина.
И док дреше кесу и чекају ваљак и багере да пређу с једног краја планине на други, у Негбини траже од Шумског газдинства да пробије деоницу од само 400 метара на Јаворском путу, како би избили у Равни Тор, који је на око два километра. Одатле се, кажу, лако наставља колима према Љубишу и Боровој Глави. Наша средства су скромна и недовољна за пут. Ред је да и село добије неку мрвицу од хиљадa кубика грађе и огрева које се деценијама извлаче из Муртенице - кажу Мирослав Браловић (70) и Иван Илић (40). - Муртеница је остала заборављена између туристичких центара Златибора и Златара, иако не заостаје по лепоти, а предњачи шумским благом и водом.

Мештани се не предају судбини, фото: Д. Гагричић, Новости
Уз остатке Јаворског пута, који је готово један век повезивао села и карауле дуж границе Кнежевине Србије и Османског царства - никло је девет кровова. Стижу oвамо они којима је Муртеница не само на личној карти, већ и на срцу, на дедовини подижу колибе. Тако их зову, иако им није некадашња намена да буду летња станишта сточара и купе мрс, већ су за одмор и уживање.
Сунце у сијалици
На некадашњим колибиштима, далеко од водова струје, уместо фењера и лампе - "електрика" стиже из соларних плоча. Прва сијалица синула је 2006. године, а нови уређаји, инвертори, напон од 12 волти дижу на 220 волти, па се користе и фрижидери, телевизори...
ГЗС/ Вечерње новости, Драгољуб Гагричић
Dodaj sliku
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.
Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.
Župana Stracimira 9/1, Čačak
redakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com
Izrada: DD Coding
© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.