
ретко ко о томе јасно и гласно говори. О враџбинама белим и црним прича се тихо, шапатом и искључиво у четири ока.
“Не верујем у те ствари, али опет често кажу како је муж оставио жену, неко остао без куће и богатства све због те неке црне магије. Ко ће знати где је права истина. Али мислим да је највжније да човек буде добар и поштен па не мора да се сикира ни због какавих чини”, рекла је једна Чачанка.
Међутим, травар Мирко Милинковић каже да је велика моћ биљака у магисјким ритуалима и да су поједници од давнина практиковали њихово коришћење како би добили они што желе.

Мирко Милинковић верује у моћ црне магије, фото: РИНА
“За свако бољку постоји травка – миришљавка”, каже Мирко и додаје како су девојке раније заводиле момке.
“У земљи се ископа шупаљ корен. Кроз ту рупу неудате девојке су гледале и говориле “ја те гледам кроз оман – трчиш за мном к’о ован”, прича Мирко.
Али нису само момци били на мети магије, већ и стока. Ако би нечија крава давала више млека, није изгледа могло да се седи скрштених руку.
“Жене би сплеле неку бројаницу и очитавале текст, како би се млеко са комшијксе краве, пренело на њихову”, рекао је травар Мирко.
А ево од чега, по њему нема спаса.
“Најгоре је кад вам свећу запале наопако, тад нема спаса тој породици”, јасан је Мирко.
И док су неки грађани у недомуици да ли враџбине постоје или не, став Српске православне цркве је јасан – ко верује у Бога, не може веровати у црну магију.

Старешина цркве Св. Вазнесења Господњег у Чачку Марко Мирковић, фото: РИНА
“Такве сујеверне обичаје црква не подржава, зато и саветујем верницима да се од тога суздржавају као штетних по њих и њихову породицу”, каже Марко Мирковић, старешена Цркве Св. Вазнесења Господњег у Чачку.
Етнолози пак наглашавају да је веровање у магију, старије од хришћанства и да је повезано са психологијом и добром зарадом, јер, врло често људска мука бира магију као једно од преосталих решења.

Етнолог Снежана Ашанин, фото: РИНА
“Од кад је света и века, верује се у неке надљудске моћи. Људи се користе разним методама како би зарадили новац и врло често се дешава да се чак и тајно распитају о својим муштеријама, како би изгледало да су им неке ствари погодили”, каже етнолог Снежана Ашанин.
РИНА
Dodaj sliku
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.
Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.
Župana Stracimira 9/1, Čačak
redakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com
Izrada: DD Coding
© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.