LEVO VELIKA POŠTANSKA
close
banner-itembanner-itembanner-item

Лињак у Западној Морави редак попут златне рибице

17/06/2019
Лињак из Западне Мораве, пре десет година / Фото: Г. Николић, ГЗС
Лињак из Западне Мораве, пре десет година / Фото: Г. Николић, ГЗС
Чачак/Овчар Бања – У најдужој српској реци плови 28 рибљих врста из девет породица али је у овој деценији

угрожен опстанак домородачких, јер уљези преузимају власт. Данас су у Западној Морави (308 километара од извора до ушћа) најугроженији лињак и велики вретенар, што се збило због претераног излова, разних преусмеравања речног корита и омасовљења унетих врста.

До ових података истраживањем је дошао наш познати ихтиолог др Горан Марковић, професор биологије на Агрономском факултету у Чачку – доноси „Политика” у штампаном издању.

- У раздобљу од 2010. до 2018. обављена су повремена истраживања средењег тока Западне Мораве, од акумулације Муђувршје која је подигнута на 182. километру тока, до Краљева код фабрике „Магнохром” где је 104. километар. Поред резултата добијених непосредним изловом, мрежама и удицама, коришћени су и извештаји спортских риболоваца и чувара – каже др Марковић за „Политику”.

Зашто су домаће врсте осуђене на нестанак?

Основни узрок је погоршан квалитетет речне воде. Током 2016. и 2017. кретао се од треће класе, што је умерени еколошки статус, док је пета, последња, измерена у Станчићима, низводно од Чачка, јуна 2016.

- У јулу и августу 2017. забележено је неколико помора рибе, и као узрок је наведена ниска вредност раствореног кисеоника, услед смањеног протока и повишене температуре воде. Међу угинулим јединкама највише је било примерака скобаља, клена и мрене. У више наврата уочен је недозвољен излов шарана и сома, али је та појава углавном сузбијена новијих година, изузев у појединачним случајевима коришћења мрежа и такозваних самица у језеру Међувршје – наводи Марковић.

Он додаје да су у тој акумулацији 2010. уловљени шаран од 29,5 и сом од 75 килограма, али да се и даље смањује бројност грабљивица, сома, штуке и буцова, што доприноси пренамоножењу мање цењених, коровских риба, међу којима су најбројније сребрни караш, амерички сомић и сунчаница, а неки од њих хране се икром домаћих врста.

- Током ове деценије уочено је и смањење бројности других изворних врста, посебно речне и поточне мрене, кркуше, носаре, вијуна и бркице, али су најугроженији у овој реци лињак и велики вретенар. Последњи пут, присуство великог вретенара забележено је 2010. године, код хале КК Борац у граду Чачку.

Лињак је посебно вредна риба, која насељава слабо текуће или стајаће воде муљевитог дна, а месо ове врсте одликују нарочита нутритивна и кулинарска својства. У Србији је уочено изразито опадање бројности лињака, који релативно добро подноси погрошан квалитет воде.

- Могуће је да су лињак и велики вретенар ишчезли из наших екосистема. Изразито смањење њихове популације и броја станишта условили су да се нађу на листи врста за које је у Србији уведена трајна забрана излова – закључује професор Марковић.

ГЗС / Г. Оташевић

Podeli

facebooktwitterpinterestredditlinkedinwhatsappvibertelegrammail

Dodaj komentar

Ime i prezime
Komentar

Dodaj sliku

image-gallery
|
Dodaj linkclose
1+1=

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.

DESNO VELIKI POŠTANSKA

Impressum

Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.


locationŽupana Stracimira 9/1, Čačak

mailredakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com


Izrada: DD Coding

© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.