LEVO VELIKA POŠTANSKA
close
banner-itembanner-itembanner-item

Деца рођена после 1999. године подложна малигним болестима због изложености токсичном фактору

19/03/2019
Последице НАТО бомбардовања дугорочне, фото: ГЗС
Последице НАТО бомбардовања дугорочне, фото: ГЗС
Научно-медицинска студија коју је Kомисија за утврђивање истраживања последица НАТО

бомбардовања урадила са Институтом за јавно здравље „Милан Јовановић Батут" је показала да код деце у узрасној групи од 5 до 9 година, а која су рођена после 1999. године, постоји одређена тенденција раста обољевања од малигних болести.

„Ми смо добили податке да постоје назнаке статистичке значајности везано за ту групу популације, за малигне болести крви. Можемо рећи да је на ту групу деце деловао одређени фактор да она буду осетљивија на настанак малигне болести", рекао је председник Kомисије Дарко Лакетић.

Лакетић је рекао да је од суштинског значаја да се идентификује узрочник.

На конференцији за новинаре у Скупштини Србије, он је објаснио да су за потребе научно-медицинског истраживања анализирали учесталост малигних обољења код деце која су рођена у централној Србији, пре и после НАТО бомбардовања.

Kако је објаснио, фокус истраживања је био на деци, јер код одраслих постоји мноштво фактора ризика попут пушења или гојазности.

Према његовим речима, истраживачи су користили приступ који се састојао у томе да се анализира учесталост одређених малигних болести код различитих генерација, али у истом узрасту.

За сваку генерацију се, каже, одређивао статистички ризик, односно са којим процентом вероватноће једна генерација има ризик да оболи од одређене малигне болести.

Kада су одредили ризик, анализирали су учесталост свих тумора у одређеном генерацијском узрасту и најчешћи тумори који се јављају код деце од 0 до 4 године су неуроектодермални, од 5 до 9 године се јављају малигне болести крви, од 10 до 14 године јављају с тумори мозга, од 15 до 18 године се најчешће јављају солидни тумори.

„Уколико приметимо да се подаци и та стопа ризика и стопа обољевања за неку генерацију разликују ми сумњамо да је та генерација била изложена неком токсину који је узроковао да та деца буду појачано осетљива на настанак одређених малигних болести", објаснио је Лакетић.

Он каже да су добили податке да се то догодило неким генерацијама које су рођене у периоду 1999. године у узрасној групи од 5 до 9 године где су испитивали малигне болести крви.

Значајан пораст обољевања је постојао и у групи од 15 до 18 година али резултати, када је реч о тој групи, могу бити познати тек за неколико година.

Истраживање, истиче Лакетић, недвосмислено показује да су више генерација у одређеном осетљивом периоду биле изложене неком фактору који их је учинио осетљивијим за обољевање од одређених малигних болести у односу на неке друге генерације у истом узрасту.

Лакетић је рекао и да није сигуран да постоји јединствена национална свест о страдању Србије у НАТО агресији 1999. године и додао да се то не сме заборавити, нити умањивати, нити прилагођавати потребама великих или малих сила.

„Ми смо земља жртва, која не само из својих, већ и из цивилизацијских разлога мора да сачува истину", рекао је Лакетић.

Подсетио је да је Kомисија за утврђивање последица НАТО бомбрадовања по здравље становништва основала прошле године Народна скупштина на предлог Маје Гојковић.

Kако је рекао, ова власт је после много година почела први пут да говори о томе да је неопходно утврдити последице по здравље људи и животну средину коју је изазвало коришћење муниције са осиромашеним уранијумом.

Обимна документација је тим поводом стигла из Италије, односно италијанског парламента који се бавио том темом која се тицала обољевања италијанских војника на KиМ.

Лакетић истиче да су паралелно са тим прикупљали информације путем исказа грађана и података из здравствених установа о обољењима која могу имати везу са токсинима које комисија истражује.

 

Танјуг / ГЗС

NATO BOMBARDOVANJE POSLEDICE DECA MALIGNE BOLESTI

Podeli

facebooktwitterpinterestredditlinkedinwhatsappvibertelegrammail

Dodaj komentar

Ime i prezime
Komentar

Dodaj sliku

image-gallery
|
Dodaj linkclose
1+1=

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.

DESNO VELIKI POŠTANSKA

Impressum

Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.


locationŽupana Stracimira 9/1, Čačak

mailredakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com


Izrada: DD Coding

© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.