
добили су од државе као накнаду нематеријалне штете милиона динара, али су на име тужби за таксе и пресуде морали да плате укупно 1.267.000 динара, под претњом принудног извршења. Како се догодило да дара буде већа него мера, има ли смисла покретати поступак за накнаду ако се поступци завршавају оваквом рачуницом? - доноси „Политика” у данашњем штампаном издању.
-После пресуда Вишег, Апелационог и Врховног касационог суда упутио сам и жалбу Уставном суду Србије, ради заштите људских права и слобода зајемчених највишим актом наше државе. И, године једна за другом пролазе, али одговора са те адресе још нема. Уставну жалбу написали смо одмах после пријема ревизије, коју је Врховни касациони суд донео још 29. октобра 2015. године – каже Александар Стегњајић за „Политику”.
Он напомиње да ниједан од три суда није одредио исти износ одштете и укратко описује судбину захтева за накнаду штете због лишења слободе његовог оца.
Стегњајићи, супруга и син, најпре су се, на основу Закона о рехабилитацији, обратили Министарству првде – Комисији за рехабилитационо обештећење како би са њима закључили вансудско поравнање о накнади, али тужени није одговорио.
Затим су, преко адвоката, послали тужбу Вишем суду у Чачку захтевајући да одштета буде – 39 милиона динара за супругу, 42 за сина. Тај Суд одмерио је: супруга нема право на накнаду, сину се досуђују 2 милиона динара. Ту су Милена и Александар платили, на име такси за тужбу и пресуду, по 195.000 динара.
Републичко јавно тужилаштво жалило се на ту пресуду Апелационом суду у Крагујевцу који је одштетни износ смањио на 400.000 динара, али су се и тужиоци жалили па зато на име такси морали да плате нових 390.000.
Против правоснажне пресуде донете у другом степену Александар Стегњајић је благовремено изјавио ревизију Врховном касационом суду (још 487.000 за таксе) који је одштетни износ подигао на укупно један милиона динара, што је Александру и исплаћено.
Чачански занатлија Владимир Стегњајић, иначе, био је ухапшен овде 1979. са још шесторо касније оптужених под теретом да су припадали групи „Српски национални демократски покрет за стварање Велике Србије”. Он је оглашен кривим због дела удруживања ради непријатељске делатности, под наводима да је „умножавао текстове, организовао израду симбола четничког покрета, кокарде и мртвачке главе, пресликавао и умножавао фотографије са снимљеним четницима, фотографисао се више пута са симболима четничког покрета, поред осталог и на Равној гори”.
А само након десетак година са таквим симболима улазило се у Српску скупштину.
После хапшења у Чачку био је, 1980. осуђен на осам и по година затвора због поменуте кривице и у КПД „Забела” издржао седам година, седам месеци и 10 дана.
Александар Стегњајић, по образложењу пресуда, има право на накдану штете као дете које је расло без једног или оба родитеља, по члану 7. тачка 5. Закона о рехабилитацији.
Г. Оташевић
Dodaj sliku
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.
Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.
Župana Stracimira 9/1, Čačak
redakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com
Izrada: DD Coding
© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.