LEVO VELIKA POŠTANSKA
close
banner-itembanner-itembanner-item

Новац за борбу против града потрошили за своје потребе

17/02/2019
Фото: Printscreen/Youtube
Фото: Printscreen/Youtube
За само три године град који је махом покосио пољопривредне усеве у Србији, направио је штету од 6,18 милијарди динара,

 а у исто време за санацију те штете издвојено је из буџета 233 милиона динара, показала је анализа Државне ревизорске институције.

Од 2015. до 2017. држава је у противградну заштиту у Србији просечно годишње улагала 625 милиона динара.

Анализирајући систем противградне заштите у Србији, један од најзаосталијих у овом делу света, ДРИ је у свом извештају изнела низ примедби и сугестија и Републичком хидрометеоролошком заводу који је директно надлежан да штити територију од града, али и Министарству пољопривреде које је задужено за надзор. У случају Министарства ДРИ није могла, како су истакли, да оцени њихов допринос, јер се испоставило да Министарство има само делимичан надзор над РХМЗ. С друге стране, ДРИ је дошла до закључка да не постоји стабилност финансирања противградног система јер РХМЗ није доследан у захтевима приликом планирања средстава.

РХМЗ-у је замерено у извештају да се ослања на помоћ из буџетске резерве, али и на подршку локалних самоуправа, иако нема конкретних података о томе колико која општина и са чиме располаже. Осим тога, РХМЗ је тражио повећање лимита, а када му држава то није одобрила, онда је из постојећег буџета узимао са програма који је намењен за противградну заштиту у корист неког другог.

ДРИ је тако утврдила да је Министарство пољопривреде за 2017. РХМЗ-у повећало лимит за 61,7 милиона динара, међутим, за противградну заштиту издвојен је свега 14,1 милион, а остатак је уложен у метеоролошке и хидролошке послове. РХМЗ се ослањао на то да ће општине набавити ракете иако о томе нису имали податке. Тако је маја 2017. РХМЗ послао допис локалним самоуправама за набавку 6.000 ракета, иако је сезона почела 15. априла. До 15. маја РХМЗ је добио од општина 852 ракете, а очекивао је, истиче се у извештају ДРИ, да ће добити још хиљаду до 1.500 ракета. За све то време, Завод је са само неколико општина имао потписане споразуме о сарадњи те је ДРИ закључио да је ефикасност противградне заштите угрожена јер РХМЗ не располаже поузданим подацима.

У целој Србији иначе постоји 13 радарских центара и 1.418 лансирних станица, у које у последње две и по године, како је показала анализа ДРИ, РХМЗ није уложио ништа, осим у основне поправке. ДРИ је утврдио и да је РХМЗ последње три године располагао са мање ракета него што је потребно, али да чак ни оне нису употребљене. Тако је свака општина у Србији у 2017. имала 9,2 ракете по лансирној станици, што је незнатно повећање у односу на претходне године. Те године је, на пример, од распоређених 13.055 противградних ракета у Србији, искоришћено свега 5.464 ракета. Очигледно велики проблем у функционисању овог система јесте и неуједначен приступ општина и координација са надлежнима. Од 145 општина, током ове три године, само је њих 24 редовно донирало ракете, а 70 није уопште донирало ракете, док је финансирање стрелаца било редовно у 70 општина.

ГЗС/ Данас

ГРАД РАКЕТЕ НОВАЦ

Podeli

facebooktwitterpinterestredditlinkedinwhatsappvibertelegrammail

Dodaj komentar

Ime i prezime
Komentar

Dodaj sliku

image-gallery
|
Dodaj linkclose
1+1=

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.

DESNO VELIKI POŠTANSKA

Impressum

Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.


locationŽupana Stracimira 9/1, Čačak

mailredakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com


Izrada: DD Coding

© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.