LEVO VELIKA POŠTANSKA
close
banner-itembanner-itembanner-item

И во има душу

17/11/2018
Пољопривредна изложба у Мрчајевцима, пре 12 година; Фото: РИНА, Г. Оташевић
Пољопривредна изложба у Мрчајевцима, пре 12 година; Фото: РИНА, Г. Оташевић
Чачак - Због неодговарајућег положаја на фарми, домаће животиње у тим затвореним просторима често испољавају абнормална понашања и то је њихов покушај

да задовоље своје потребе на природан начин. Разумевање таквог понашања од вишеструког је значаја за успешно гајење.

Ово су ставови у недавно објављеном научном раду „Понашање, добробит и заштита животиња у органском сточарству”, којег је потписало седморо професора универзитета и научних истраживача Агрономског факултета у Чачку и Пољопривредног у Београду, на челу са др Милуном Петровићем, ванредним професором АФ – а.
Занимљив текст намењен је стручној јавности али и сточарима са сеоског подручја, који у својим стајама гаје по десетине товљеника у једној заједници, и често у потпуно затвореном простору.

„Некада је сточарска производња представљала идиличну слику заједнице човека и животиња на малим сеоским поседима и фармама, при чему се животињама додељивала незаменљива улога у обезбеђивању поузданих намирница за људску употребу, корисног утицаЈа на окружење, и те су животиње често препознаване као социо – културни покретачи развоја друштва. Међутим, кад су откривени негативни утицају интензивне – конвенционалне производње – што носи и последице по здравље потрошача, расте занимање за неконвенционалну, посебно органску производњу” - наводи се у реченом раду. И додаје...

Посебан проблем јесте однос човека и животиња при чему оне, у савременим производним системима, бивају изложене различитим емотивним и физичким тортурама. Због тога у конвенционалној производњи (фарме) долази до неприродног понашања товљеника. Она су стереотипна (клаћење напред – назад и љуљање, чешање, грижење шипки, ролање језика, стереотипно лизање), затим усмерена према властитом организму и околним објектима (конзумирање властите длаке, вуне или перја, сисање чврстих предмета, прекомерно узимање воде), усмерена према другим животињама (чупање и конзумирање вуне, интересовање према јединкама истог пола, конзумирање земље, просторике или измета) или изостанак функција (напуштање новорођенчета, крађа или убијање младих, канибализам).

Истраживачи наводе да се под квалитетним животом подразумева „ослобађање животиња од свих видова непријатних емоционалних и телесних искустава, какви су патња, бол, стрес и досада”, уз напомену да постоје три широка мерила на основу којих се може утврдити да су животиње у добробити, дакле у пожљеној заједници и добром стању:

То су висок ниво биолошких функција (репродукција, дуговечност, добро здравље), затим одсуство патње и, као треће, то су позитивна искуства каква су комфор (удобност) и прилагођеност на амбијент у којем животиња борави.

Регионална информативна новинска агенција РИНА (rina.rs)

Podeli

facebooktwitterpinterestredditlinkedinwhatsappvibertelegrammail

Dodaj komentar

Ime i prezime
Komentar

Dodaj sliku

image-gallery
|
Dodaj linkclose
1+1=

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.

DESNO VELIKI POŠTANSKA

Impressum

Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.


locationŽupana Stracimira 9/1, Čačak

mailredakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com


Izrada: DD Coding

© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.