Висови Златара чекају „жице“

Нова Варош - Тескоба у туристичкој зони Бабића брдо, на Златару, малтене на периферији

Нове Вароши, као и вишегодишње кубурење са недостатком снега и нерадом жичаре четвороседа, коју мештани зову „Ђекна“, приморали су руководство општине да „из нафталина“ вади неке старе приче и скице о развојним шансама планине.

Још у време отварања хотела „Панорама“, првенца туризма на Златару, у јануару 1969. године, говорило се да ће узданица бити скијалиште поред Водене пољане и испод Голог брда, највишег врха са 1.627метара. Од представника „Прогрес – Генералтуриста“ из Београда, фирме која је за седам месеци подигла „Панораму“, горштаци су први пут чули да ће то бити „златна кока“ краја, помињано је и „алпско село“, успињаче у „небеском рају“, светска искуства...

Пчелињак - кошнице Радојице Друловића на 1.380 метара

Засеоци у висовимна Златара, окренути северу, још увек су царство дивљине и тишине у мору четинара и бреза, оковани снегом и ледом у дугим зимама.

Председник нововарошке општине Радосав Васиљевић тврди да имају идејни пројекатн за један километар жичаре и три стазе, које би полазиле са брда изнад манастира Светих Козме и Дамљана, са коте 1.570 метара и спуштале се у Горње Друловиће, а и ниже.

Сено за другу зиму - дрвосеча Милош Друловић

„У контакту смо са делом пројектаната и надзора у градњи ’Златиборске гондоле’, јер постоји идеја да се гради гондола од ’Панораме’ до Водене пољане, дуга пет киломатара. Улажемо напоре да створимо услове за расписивање тендера за израду техничких решења, али нећемо моћи без помоћи државе”, каже челник општине.

Куће засеока Горњи Друловићи су на надморској висини од 1350-1.380 метара. За ведра дана поглед пуца до Муртенице, Чемернице, Јавора, Голије...

„Ово је насеље на највећој надморској висини у нововарошкој општини. Зна овде снег да се зацари одмах иза Аранђеловдана, да увелико дочека пролеће, у осојима га има и до Ђурђевдана”, казује Радојица Друловић, пензинисани дрвосеча и пчелар са преко 60 кошница у селу Дрмановићи. – Штета што се не користи ово благо, оде нам омладина...?! Ето, доле у чаршији ’оће на жичару право са прага. Потрошене су големе паре, а две кратке ски стазе су мало за планину.

Колико ће дуго зима потрајати

Овде се деценијама живело од стоке, белог мрса и шуме, али се проређују димови, у кућама су остали старији. Један од последњих дрвосеча и и рабаџија Милош Друловић (37), најмлађи у засеоку, живи са родитељаима, Живорадом и Босом, зашлим у осму деценију.

Горштаци пут чисте булдожером

„Кад би се асфалтирала преостала трећина пута, било би услова да нам долазе гости. Имамо велике куће за издавање, добру воду, трафостаницу, пропланке за игру деце и стазе за шетње. Снега је у изобиљу, не требају нам топови, а зими би морали боље одржавати пут, јер на Брду намети знају бити и по два-три метра”, каже Милош.

Све ређи димови из куће под Голим брдом

Орање и скијање

„Из околних и нижих села вазда су нас задиркивали, кад би неку малу працелу негде у пристранку узорали да пре подне оремо, а по подне се скијамо по осојима испод Голог брда и Водене пољане” подсећа Добривоје Друловић (82) пензионер, који памти и зиме са снегом од преко метра, а радио је у подавно затвореном Заводу „Златар“.

Зимска занимација - Добривоје Друловић гаји бикове

Први летњиковаци

Први гости на висове Златара стигли су пре девет и по деценија, тражећи спас од летње жеге. Коначили су у срцу планине – на Воденој Пољани, у летњиковцима Борисављевића и других породица на надморској висини од 1.440 метара, као и у колибама у Булатовићима, које су подигли Пријепољци и Нововарошани, чланови „Друштва Златар – Јабука“, о чему је у путописима „Политике“ трагове оставио Григорије Божовић (1880-1945).

До последње куће у селу - само пртина

Златаринфо, Д. Гагричић / ГЗС