LEVO VELIKA POŠTANSKA
close
banner-itembanner-itembanner-item

Kанадским шљивама лепо у Србији

21/10/2018
Нови хибрид шљиве из чачанског Института, 29-29-87 Фото: Г. Оташевић
Нови хибрид шљиве из чачанског Института, 29-29-87 Фото: Г. Оташевић
Чачак – Група научних истраживача Института за воћарство у Чачку недавно је представила студију о

воћарским и производним особинама неких нових сората шљиве, које потичу из других предела света. Дошли су до занимљивог налаза: и њима одговарају српско тле и поднебље – доноси „Политика” данас у штампаном издању.

У заступљености врста, Србијом данас преовлађују старе домаће сорте, онда стенли, и оне створене у познатом чачанском Институту – лепотица, родна, рана и најбоља. Али, истичу истраживачи, да би се постигли што бољи резултати у савременој производњи шљиве неопходно је, између осталог, унети нове. Пре увођења у производњу, разложно је њихово значајно испитивање у природним условима Србије. Циљ рада чији су аутори др Небојша Милошевић, др Ивана Глишић, др Милена Ђорђевић и др Милан Лукић из ове научне куће, био је да се испитају најзначајнија својства немачких сората ханита, јојо, презента и тегера, затим јубилеума (Шведска) и валора (Канада).

Тих шест сората испитивано је током 2015. и 2016. године у огледном засаду Института на Прељинском брду. Подигнут је 2005. године са стандардним једногодишњим садницама засађеним на растојању четири метра са метар и по. Садња је обављена по случајном блок систему, при чему је свака сорта била заступљена са по пет стабала у два понављања, и примењиване су уобичајене мере неге за шљиву, али биљке нису наводњаване.

Тако је утврђено, поред другог, да тегера сазрева рано, јубилеум и ханита средње позно, јојо и валор позно а презента веома позно. Јубилеум, на пример, сазрева у доба кад је тржиште свежих плодова веома снабдевено те је могућност пласмана веома смањена, поготово што сорте љубичасте покожице наилазе на слабију потражњу. Са друге стране, сорте које сазревају у касном септембру лакше ће наћи купца.

Испитиване сорте знатно су се разликовале по маси плода, од валора (47 грама) до презенте (29,46). Принос по стаблу, по сортама, био је: валор 17,03 килограма, тегера 18,94, јубилеум 19,89, ханита 20,89, јојо 22,56, презента 22,94 килограма.

Истраживачи на крају рада закључују:

„Испитиване сорте цветале су у другој декади априла, све са обилним цветом. Тегера је раног а јојо, презента и валор позног или веома позног сазревања, па због тога могу бити веома занимљиве за гајење у нашим условима, јер у том добу овде нема квалитетних плодова шљиве. Код свих сората утврђен је задовољавајући принос по стаблу при чему се издвајају јојо и презента. 

Неопходна су додатна испитивања око квалитета плода и отпорности на штеточине, али ове сорте, у спрези са одговарајућом технологијом гајења, могу бити основа унапређења шљиварства у Србији”.

Истраживачи у раду објављују да је шљива једна од најзначајнијих воћака које се гаје у Европи, са укупном производњом 2,8 милиона тона. У Србији расте на 425.585 хектара са просечном годишњом производњом од 507.987 тона, што нас сврстава на друго место у свету, после Народне Републике Кине (подаци ФАОСТАТ 2018).

Производњу у нашој држави обележава екстензиван начин, са малом применом агротехнике, што се одражава на вредност плодова и принос. На то се надовезују вирус шарке шљиве као и велика разноликост сората, па је просечан принос по стаблу српске шљиве само 5,9 килограма.

Зато се у закључку овог научног истраживања наводи да „све већи захтеви тржишта свежих плодова намећу увођење нових сората отпорних на вирус шарке шљиве, са крупним, квалитетним плодовима.”

ГЗС/ Г. Оташевић

шљива хибрид институт

Podeli

facebooktwitterpinterestredditlinkedinwhatsappvibertelegrammail

Dodaj komentar

Ime i prezime
Komentar

Dodaj sliku

image-gallery
|
Dodaj linkclose
1+1=

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.

DESNO VELIKI POŠTANSKA

Impressum

Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.


locationŽupana Stracimira 9/1, Čačak

mailredakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com


Izrada: DD Coding

© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.