LEVO VELIKA POŠTANSKA
close
banner-itembanner-itembanner-item

Дуци Симоновић: Зашто се све чешће сећам Радмила Мишовића?

13/10/2018
Спортске легенде Чачка: Жељко Обрадовић, Радмило Мишовић и Драган Кићановић у бифеу „Желе” на станици, фото Г. Оташевић
Спортске легенде Чачка: Жељко Обрадовић, Радмило Мишовић и Драган Кићановић у бифеу „Желе” на станици, фото Г. Оташевић
Чачак – Најбољи играч Светског првенства у Љубљани 1970, кад је Југославија постала првак планете у кошарци, био је Љубодраг Дуци Симоновић,

тада младић са само 21. годином.

Данас се, као доктор филозофије, бави писањем, објавио је девет књига а недавно саставио причу под насловом „Мој друг Радмило”, која је објављена у најновијем броју „Чачанског гласа”, и иде овако...

„У данашњем свету све нестаје. Све што је вредело и вреди. Нестаје живот, нестаје историја, нестаје сећање...

Радмило Мишовић је део мог сећања, моје младости, мог живота... Он није био мој идол, мој узор. Старији друг из Чачка од кога сам учио да играм кошарку и будем човек. Радмило је пленио својом племенитошћу. Имао је очински однос према младима. Имао сам ту срећу да са Радмилом играм у истој екипи. Ти тренуци остали су ми у најлепшем сећању.

Како то све изгледа нестварно данас, у свету лишеном људске топлине... Да ли су људи некада имали срце? Да ли су постојали људи као што је то некад био Радмило, или је то само плод моје маште? Да ли су некада постојали Борац и Слога? Да ли је Морава некада текла тихо, достојанствено? Да ли је некад Ибар пркосно хучао носећи животворну снагу наше отаџбине? Ко је Радмило за несрећнике који леже, дрогирани, на блатњавим плочницима? Ко је Радмило за јаднике чији је ум затворен у стакленим кулама коцкарница?

Зашто се све чешће сећам Радмила? Чега се плашим? Да ћу заборавити да сам постојао? Или се плашим будућности у којој ће нестати све оно што ме чини човеком?
Моја мајка је волела руже. Кад сам се, са златном медаљом, вратио из Љубљане, родитељи су ме дочекали са букетом ружа. Били су то, заправо, ликови мојих другова који су ми помогли да постанем човек. У букету је био и насмејани лик мог друга Радмила”.

ГЗС

Podeli

facebooktwitterpinterestredditlinkedinwhatsappvibertelegrammail

Dodaj komentar

Ime i prezime
Komentar

Dodaj sliku

image-gallery
|
Dodaj linkclose
1+1=

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.

DESNO VELIKI POŠTANSKA

Impressum

Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.


locationŽupana Stracimira 9/1, Čačak

mailredakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com


Izrada: DD Coding

© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.