
сценаристе, драматурга и универзитетског професора, који је рођен 1944. године у месту Витезовићи код Косјерића.
Витезовић је поклонио Библиотеци више од 4.000 књига и збирка ће се, како је најавио директор те установе Славиша Перишић, и даље обогаћивати. Поред тога, Легат чине документа, фотографије, новински чланци, часописи, сценарији, рукописи и други експонати.
Уз наводе да је „скоро три деценије тај простор коришћен за намене које нису приличиле Библиотеци“, Перишић је пренео поздраве књижевника који, из оправданих разлога, није могао да присуствује свечаности, и захвалио се локалној самоуправи на подршци да се отвори Легат.
„Мултифункционални простор послужиће као читаоница и место где ће се организовати едукативне радионице за најмлађе, који ће стицати знања о српском језику, српској култури и делу нашег Косјерца – Милована Витезовића“, истакао је Перић.
Анђа Бјелић из Народне библиотеке Ужице подсетила је на то да библиотека у Косјерићу носи име Сретена Марића, ерудите, књижевника, преводиоца и универзитетског професора, има Легат слика Лизе Марић Крижанић, супруге карикатуристе Пјера Крижанића, а сада је богатији и за Легат Милована Витезовића.
„Наш и ваш Милован Витезовић је имао посебан однос према завичају, а његово обимно дело чини више од 50 књига, штампаних у више од 300 издања, које су преведене на више од 18 језика. Мало ли је за једног живота?“, поручила је Бјелићева.
Она је подсетила и на бројне књижевне и друге награде које је Витезовић добио за своје дело које, између осталог, чине „Шешир професора Косте Вујића“, „Лајање на звезде“, „Симфонија Винавер“, „Милена из Кнез Михаилове“, „Света љубав“, „Хајдук Вељко Петровић“, али и ТВ серије, за које је рекла да су нас оплемениле и едуковале, на чему књижевник посебно инсистира – „Вук Караџић“, „Димитрије Туцовић“, „Шешир професора Косте Вујића“, као и филм „Лајање на звезде“.
Уз присуству многих грађана приређен је пригодан уметнички програм током кога је наступила певачка група младих из КУД „Максим Марковић“, а у холу Библиотеке је отворена изложба „Милован Витезовић – Живот и дело“. Специјални гост је био дечак Ђорђе Витезовић, Витезовићев унук, који је казивао своје стихове, а куриозитет је, како је речено, то што су обојица рођена на исти дан – 11. септембра.
„Витез био, витез остао“
Анђа Бјелић је испричала да је „у време НАТО бомбардовања 1999. године Миловану Витезовићу, као уреднику Уметничког програма РТС, наложено да сачини списак људи које би требало послати на плаћено одсуство или им уручити отказе“, а потом је додала: „Оно што је урадио, говори о његовој величини. На папиру који им је доставио стајало је само једно име и то име Милована Витезовића. Витез био, витез остао.“
ГЗС / Данас, Н. Ковачевић
Dodaj sliku
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.
Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.
Župana Stracimira 9/1, Čačak
redakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com
Izrada: DD Coding
© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.