LEVO VELIKA POŠTANSKA
close
banner-itembanner-itembanner-item

Стари повртари одбранили част

22/08/2018
Произвођачи се бране од штеточина, купци од хемије Фото Г. Оташевић
Произвођачи се бране од штеточина, купци од хемије Фото Г. Оташевић
Чачак – Многим домаћицама вечита је загонетка шта су, уствари, купиле на пијаци, колико има хемије у поврћу на око лепом? Међутим,

једно истраживање недавно представљено током саветовања на Агрономском факултету у Чачку поручује да повртари често слушају науку и тако бране част своје робе.

И сведочи, потпуно неочекивано, да су стари баштовани често и неоправдано сумњичени за прекомерно прскање биљака, јер је скоро приближан број откривених трагова препарата у њиховом као и у поврћу које се гаји на нови, органски начин.

Група истраживача Пољопривредног факултета у Новом Саду и Института за ратарство и повртарство главног града Војводине, са колегама из београдског Завода за јавно здравље недавно је утврђивала остатке пестицида у поврћу из органске али и из стандардне (конвенционалне) производње. У лабораторији су испитивали бели и црвени кромпир, црни и црвени лук и шаргарепу из разних места Србије: укупно 11 узорака од којих је шест из органске, четири су из стандардне а један са прелаза у органски.

Тражени су остаци девет пестицида – имидаклоприда, металаксила, пропиконазола, пиперонил бутоксида, азоксистробина, мандипропамида, боскалида, пираклостробина и дифеноконазола. Резултати су, неочекивано, били бољи од претпостављених: од укупно 99 анализа тек у 11 је забележено извесно присуство пестицида а само у два случаја откривено је да је садржај тих хемијских препарата изнад највеће дозвољене количине.

„Узорак белог кромпира из органске производње садржавао је остатке имидаклоприда, пропиконазола и пиперонил бутоксида, при чему је имидаклоприд био изнад прописане МДК (највећа дозвољена количина). У једном узорку шаргарепе из стандардне производње откривени су азоксистробин, боскалид, пираклостробин и дифеноконазол у прописаним границама, док је концентрација мандипропамида била изнад МДК” - навели су истраживачи.

И закључили:

„Поређењем узорака поврћа по питању остатака пестицида, види су да су произвођачи из стандардног начина почели да спроводе принципе добре пољопривредне праксе, али и да се и даље користе пестициди који нису регистровани у Србији за дату културу. Са друге стране, присуство пестицида у органским производима не би требало повезивати да њиховом директном употребом већ са другим чињеницама, као што су појава заношења или контаминирана животна средина. Неопходно је подизање људске свести о вредностима производа из органске пољопривреде и потреби заштите животне средине, јер биљке могу да акумулирају пестициде из загађеног земљишта, воде или ваздуха.”

Познато је, наводи се у поменутом раду, да се пестициди и њихови метобилити у људски организам уносе храном и водом. Данас се у производњи хране и намирница користи више од 60.000 хемијских средстава (активних супстанци пестицида у промету у Србији је око 230, на основу њих се справља око 1.000 различитих препарата за заштиту биља), при чему се девет десетина штетних материја уноси храном. Због тога је новијих деценија широм планете порасло интересовање за органским производима којима се, за разлику од уобичајеног начина, потпуно уклања примена пестицида, синтетичких минералних ђубрива, регулатора раста, хормона, антибиотика, адитива и генетски модификованих организама.”

Откуда, онда, пестициди у органској производњи?

„Извесне контаминације могу се јавити доспевањем агрохемикалија преко земљишта, воде или заношењем пестицида приликом примене на суседним површинама, и то је највећи проблем с којим се срећу произвођачи органске хране.”

Европска регулатива прописује да је максимално дозвољена количина остатака пестицида у производу органске производње 0,01 милиграм по килограму. Иста количина приописана је и националним програмом за САД од 2011. У развијеним земљама је, дакле, оријентационо 0,01 милиграм највећа дозвољена количина, при чему Немачка, на пример, не дозвољава да се у органском производу пронађу више од два пестицида, макар сви били испод те границе.

ГЗС / Г.Оташевић

Podeli

facebooktwitterpinterestredditlinkedinwhatsappvibertelegrammail

Dodaj komentar

Ime i prezime
Komentar

Dodaj sliku

image-gallery
|
Dodaj linkclose
1+1=

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.

DESNO VELIKI POŠTANSKA

Impressum

Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.


locationŽupana Stracimira 9/1, Čačak

mailredakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com


Izrada: DD Coding

© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.