
стеченом у току брака, чиме се повећава правна сигурност жена. Примери неколико прибојских села, чије су се жене удружиле и постале успешне предузетнице у производњи органске хране, управо то и најављују. Тренутно је тек свака четврта некретнина у стопостотном власништву жена.
Са брда над Прибојем, видици су шири – па се и она, „невидљива радна снага“, оличена у женама, одатле другачије посматра и вреднује. И не важи обичај да се имање оставља у наслеђе искључиво мушким главама.
Малина Станојевић из удружења жена из „Сачувајмо село“ каже да јој је имање свекрва преписала.
Истиче да није јединствен пример у том крају и додаје да су и мужеви, породица и укућани схватили да је то добра прича.
Њихова намера је да оснаже економски положај жена на селу, увећају имовину, унапреде своју органску производњу и учествују у разним пројектима.
Станојевићева напомиње да је зарада успех жене јер, како додаје, сав тај рад није био тако видљив“.
И Милена Радовић из села Ђурчићи слаже се са Малином.
„Све што напољу урадим, ја видим да сам урадила. У кући се сломим и не видиш ништа“, констатује Радовићева.
Удружење, за сада, окупља жене из четири прибојска села, али се и њихов посао и њихов глас све више виде и боље чују, упркос обичајима и традицији.
„Велики број жена, у оставинским расправама, одричу се свог дела имања у корист браће, али само економски оснажена и јака жена може да буде носилац промене у сопственом окружењу“, указује Сања Мановић из Одбора за родну равноправност Општине Прибој.
Милена Радовић поручује да кућа на жени стоји, без обзира на катастар.
Не спорећи да је добро знати „ко коси, а ко воду носи“, овим женама је јасно, да улоге нису пресудне, већ слога и разумевање.
„Где није здрава породица, може се све преписати, и пола Србије, али од тога нема ништа“, наглашава Малина Станојевић.
Чињеница да се кућа или имање, земља коју обрађују и у катастру води као њихова, улива сигурност женама, а задовољство расте са осећањем да њихов рад доноси врло видљиве приходе.
ГЗС / РТС
Dodaj sliku
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.
Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.
Župana Stracimira 9/1, Čačak
redakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com
Izrada: DD Coding
© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.