LEVO VELIKA POŠTANSKA
close
banner-itembanner-itembanner-item

"Србијашуме" ће наплаћивати улаз на Златибор

22/07/2018
Фото: Глас западне Србије
Фото: Глас западне Србије
Наплата еколошких такси на Златибору узбуркала је јавност ових дана, иако се још званично не зна када ће “Србијашуме”,

које су управитељи Парка природе Златибор, почети са наплатом. Да би то могли да ураде, потребно је поставити рампе на прилазима парку и обезбедити водиче. Ипак, све то, изгледа неће поткачити и посетиоце центра Златибора, који је последњих година изашао из оквира било каквог парка природе, због своје пренатрпаности.

Крајем прошле године Златибор је проглашен за парк природе, на око 40.000 хектара. Према донетој уредби, границу му чине река Увац, БиХ, онда иде падинама Мокре Горе, Семегњевске горе и Груде, па “прескаче” насељени део Златибора и наставља северним падинама Чиготе, док је на истоку река Катушница и падине Муртенице. Многи стручњаци, сматрају да би највећу таксу, управо требало да плате власници аутомобила који долазе у сам центар Златибора.

- Тек када “Србијашуме” буду донеле одлуку где ће поставити наплатне рампе, за накнаду постоји неки правилник, али све се предлаже и доставља на сагласност министарству - испричала нам је Јасмина Јовић, помоћник министра животне средине. - Све паре које се добију од тих накнада мора да се користе само за неке пројекте за национални парк или заштићено подручје.

Цене на Златибору, биће формиране на основу типова возила и кретаће се од 100 до 700 динара дневно. Возачи аутомобила ће најјефтиније пролазити, а по џепу ће највише осетити возачи камиона са приколицама. На Златибору, за разлику од Копаоника, мештани неће плаћати улаз у парк природе.

Међу првима који је почео са наплатом еколошких такси био је пре више од десет година Емир Кустурица, тадашњи директор Парка природе “Шарган - Мокра Гора”. Тако, од оснивања парка, постоји еколошка такса која подразумева наплату уласка у заштићено добро, а овај намет за возаче донео је бољитак који се лако може видети. Наиме, на целој територији парка немогуће је видети чак и најмањи одбачени папирић и то је први утисак сваког посетиоца Мокре Горе.

- Возачи аутомобила плаћају 100, комбија 300, камиона 400, а шлепера са приколицом 700 динара приликом уласка у заштићено добро - објаснио је Радомир Смиљанић, директор Парка природе “Шарган - Мокра Гора”. - Ове таксе ослобођена су возила са ужичким и вишеградским регистрационим ознакама, као и специјална возила. Овај парк природе је станиште бројних заштићених биљних и животињских врста, а све чешће се говори да би он могао постати део будућег међународног резервата биосфере “Дрина”.

Крајем прошле године почела је наплата еколошких такси за улазак возила на Копаонику. До маја ове године у касу ЈП “Национали парк Копаоник” слило се 11,5 милиона динара. Највише новца донео је пролазак 53.000 путничких возила, па комбија, аутобуса и камиона.

У ЈП “Национални парк Копаоник” истичу да ће до краја ове године инкасирати око 15 милиона динара и наглашавају да ће прикупљени новац бити утрошен за спречавање загађења, заштиту флоре и фауне и регулисање канализације. Наплатне капије постављене су из правца Брзећа, Рашке и Лепосавића. Због застоја који је био, вероватно ће бити омогућено и плаћање СМС или да се такса плаћа приликом излаза из парка.

У почетку је било негодовања возача, па и расправа на наплатним рампама, јер су многи тврдили да се “наплаћује и ваздух”, да се ради о непотребном “харачу” и атаку на џеп туриста, али и оних који због посла долазе на Копаоник, међутим, с временом је “све легло”, а плаћање улаза у Национални парк Копаоник постала је “нормална ствар”.

Јавно предузеће “Национални парк Фрушка гора” почело је са наплатом таксе на три локације на Иришком венцу, у износу од 150 динара и то само викендима и за Први мај.

ГЗС/ Вечерње новости

Podeli

facebooktwitterpinterestredditlinkedinwhatsappvibertelegrammail

Dodaj komentar

Ime i prezime
Komentar

Dodaj sliku

image-gallery
|
Dodaj linkclose
1+1=

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.

DESNO VELIKI POŠTANSKA

Impressum

Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.


locationŽupana Stracimira 9/1, Čačak

mailredakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com


Izrada: DD Coding

© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.