
“У моје време овде је било запослено преко 13 хиљада људи. Имали смо гиганте који су по својој производњи били препознатљиви и ван граница бивше Југославије. Шпик, Јавор, Фабрика тепиха, прерађивачка индустрија… тада се у Ивањици заиста радило пуном паром. Неки су замерали да више пажње посвећујемо граду, али тада су биле интезивне миграције из села у град због бољег живота, али ниједног тренутка нисмо занемарили ни мештане и сеоских подручја”, каже Парезановић.
У то време, прича Милорад, није могао свако да буде изабран за високе државне функције.
“Сви који су бирани на битне положаје морали су бити високоморални, честити и поштени људи, без мрље у каријери и без икаквих афера, а пре свега морали су бити високообразовани и интелигентни чланови друштва”, говори Парезановић како је то било некад.
И поред великог искутва он се више не би вратио на функцију председника општине.
“Ту позицију сад не бих прихватио ни у лудилу, јер данас је много другачије стање у држави и у општини него кад сам ја обављао ту дужност”, јасан је Парезановић.
Секулић и Парезановић са тренутним председником општине Ивањица Зораном Лазовићем и председником општине Нова Варош, Радом Васиљевићем, фото: Глас западне Србије
За разлику од Парезановића, Слава Секулућ био је први човек општине у једном од најтежих периода, од 1996. до 1999. године, у време бомбардовања и тешког економског положаја у целој Србији.
“Све што се дешавало у том периоду утицало је на рад и напредак. Немаштина и незадовољство са свих страна, али успели смо да се изборимо. Најтеже ми је падала чињеница да је 4000 људи из моје општине мобилисано за време рата на разним странама и сви смо се само молили да се кућама врате живи и здрави. Један дан ми је у кабинет дошло више од сто мајки молећи да синовима оде у посету”, каже Секулић.
А ратно стање неће заборавити из још једног разлога.
“Јутро кад је срушена сателитска станица памтићу до краја живота. Она је симбол Ивањице и било је веома тешко видети је срушену до темеља. Али, нисмо се предали. Ангажовали смо преко три стотине људи који су за мање од месец дана ископали канал у дужини од 42 километра како би могли провести оптички кабал, који је био услов за реконструкцију сателитске станице”, сећа се Секулић прошлих, не тако лепих времена.
Глас западне Србије
Dodaj sliku
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.
Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.
Župana Stracimira 9/1, Čačak
redakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com
Izrada: DD Coding
© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.