
Концепт Повленске Мобе је одржавање сваке године у другом селу Повленских обронака, а да мештани у Моби добровољно учествују својим радом, механизацијом, евентуалним даривањем хране, пића, а пре свега еланом и оптимизмом.
Организатори очекују да ће у блиској будућности поред мештана и земљорадника моби се прикључити и људи других професија ван њихових села, а према њиховим речима свако би радио оно што најбоље зна.
,,Геометри би мерили, доктори би лечили, музичари песници и глумци би забављали, технолози, агрономи, ветеринари и други стручњаци би саветовали, а информатичари и медијске куће сав садржај обзнанили широј јавности са циљем ширења Мобе на друге локације Српских села како би се у заиста веома отежаним околностима сеоске реалности на овај начин олакшао живот“, казао је један од организатора.
Они кажу да свако село, на које дође ред, а најугроженија имају приоритет, поправљају се и рашчишћавају путеви, санира или изводи електро и водо инфраструктура, али и обављају хумане акције према старим, немоћним и економски зависним сеоским домаћинствима, у градњи, обнављању матичних животиња, медицинској помоћи и осталим реалним потребама.
Повленска Моба је замишљена као данашња нужност, а на основама доброг традиционалног обичаја српских сеоских заједница, које су се, нажалост, попут сеоских задруга, давно угасиле, а што је додатни мотив за нужно планирање и окупљање сеоских породица око успешних решавања сопствених проблема.
Некада су мобе, без данашње механизације, биле окренуте жетви, косидби, брању кукуруза, окопавању њива и свим сеоским пословима мануелно обављаним, сада су ти проблем реткост, али муке земљорадника нису престале већ су промениле облик. Списак проблема је дуг што оправдава појаву Повленске Мобе којом би добровољним заједничким снагама и вољом мештана Повлена немогуће претворило у могуће.
Иначе гледано са етнолошке стране, Моба је стари Српски обичај заснован на добровољности, хришћанским, етичким и породичним моралним вредностима које су из практичних разлога, узајамним помагањима, изузетно поштована, јер се тај рад није плаћао, већ узвраћао.
Глас западне Србије
Dodaj sliku
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.
Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.
Župana Stracimira 9/1, Čačak
redakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com
Izrada: DD Coding
© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.