LEVO VELIKA POŠTANSKA
close
banner-itembanner-itembanner-item

И петра и дивна у чачанским шљивицима

16/04/2018
Научна кућа из Чачка од почетка ове деценије приређује национално надметање за најбољу шљивову препеченицу (Фото Г. Оташевић)
Научна кућа из Чачка од почетка ове деценије приређује национално надметање за најбољу шљивову препеченицу (Фото Г. Оташевић)
Ча­чак – Иона­ко број­на по­ро­ди­ца шљи­ва ство­ре­них у Чач­ку до­би­ла је ових да­на две при­но­ве, див­ну и пе­тру. Ауто­ри пр­ве је­су

До­бри­во­је Ога­ша­но­вић (поч.), др Дар­ко Је­вре­мо­вић и др Ива­на Гли­шић, дру­гу су ство­ри­ли До­бри­во­је Ога­ша­но­вић, др Не­бој­ша Ми­ло­ше­вић и др Ми­ле­на Ђор­ђе­вић.

Зру у дру­гој де­се­то­днев­и­ци сеп­тем­бра, ве­о­ма су от­пор­не на бо­ле­сти ко­је на­ме­ће да­на­шња при­ро­да и оче­ку­је се да ско­рих да­на Ми­ни­стар­ство по­љо­при­вре­де у Ча­чак до­ста­ви ре­ше­ње Ко­ми­си­је за при­зна­ва­ње сор­ти за но­вај­ли­је.

Про­сеч­на ма­са див­ни­ног пло­да је 24,03 гра­ма, ра­но сту­па у фа­зу пу­не род­но­сти, ре­дов­но и обил­но ра­ђа, са­др­жи 12,45 од­сто укуп­них ше­ће­ра. Слич­но је с пе­тром, са­мо што њен плод те­жи 26,20 гра­ма, уз 12,95 по­сто­та­ка ше­ће­ра.

Пр­ва је на­ста­ла укр­шта­њем со­ра­та стен­ли и ча­чан­ска ра­на, дру­га од стен­ли­ја и опа­ла.

Фото: Ин­сти­тут за во­ћар­ство у Чач­ку

На­уч­ни­ци из ове ча­чан­ске ку­ће, осно­ва­не 1946. го­ди­не, до са­да су ство­ри­ли укуп­но 43 воћ­не сор­те, од ко­јих 17 шљи­ва. Пре ове две но­ве, ов­де су ро­ђе­не и од­га­је­не ча­чан­ска ра­на, ча­чан­ска нај­бо­ља, ча­чан­ска ле­по­ти­ца, ча­чан­ска род­на, ча­чан­ски ше­ћер, је­ли­ца, ва­ле­ри­ја, ва­љев­ка, мил­до­ра, ти­мо­чан­ка, бо­ран­ка, кри­на, по­зна пла­ва и злат­ка и на­да.

– У по­ступ­ку при­зна­ва­ња тре­нут­но су по је­дан хи­брид шљи­ве и бре­скве па ће­мо уско­ро, ве­ру­јем, има­ти 45 сор­ти у свом аутор­ском па­ке­ту. Прет­ход­не и ове го­ди­не, ина­че, при­хва­ти­ли смо се по­сла и за­вр­ши­ли шест про­је­ка­та Ми­ни­стар­ства по­љо­при­вре­де. По­себ­но бих из­дво­јио клон­ску се­лек­ци­ју и сер­ти­фи­ка­ци­ју ма­ли­не с ци­љем про­из­вод­ње кул­ту­ром тки­ва за сор­те ви­ла­мет и ми­кер – ка­же за „По­ли­ти­ку” др Ми­лан Лу­кић, ди­рек­тор Ин­сти­ту­та за во­ћар­ство у Чач­ку.

Уста­но­ва да­нас има 52 рад­ни­ка, 140 хек­та­ра воћ­ња­ка у Чач­ку, Љу­би­ћу, Гра­бу, До­њој Треп­чи и Пре­љи­ни, и све­ту оба­ве­зу да се сва­ког да­на по­све­ћу­је на­уч­ном ра­ду и ства­ра­њу но­вих со­ра­та, ко­је мо­гу над­жи­ве­ти усло­ве на­шег под­не­бља.

А то ни­по­што ни­је јед­но­ста­ван по­сао јер од по­чет­ка па до при­зна­ва­ња но­ве сор­те про­ђе и по че­тврт ве­ка. Шта се до­га­ђа за тих 25 ле­та?

На­уч­ни рад по­чи­ње ти­ме што се вр­ши опра­ши­ва­ње ро­ди­тељ­ске ком­би­на­ци­је, та­ко­зва­на хи­бри­ди­за­ци­ја. У по­љу се опра­ши мај­ка биљ­ка, уз прет­ход­ну од­лу­ку ка­ква се сор­та же­ли, у по­гле­ду вре­ме­на зре­ња, са­др­жа­ја ше­ће­ра, от­пор­но­сти на бо­ле­сти, по­год­но­сти за пре­ра­ду. То су ци­ље­ви опле­ме­њи­ва­ња.

За­тим из опра­ши­ва­ња на­ста­ју хи­брид­ни пло­до­ви ко­ји се се­ју у сак­си­је у ста­кле­ни­ку да би се, за го­ди­ну или две, про­из­ве­ли хи­брид­ни се­јан­ци. Се­јан­ци иду у по­ље где се са­де у гу­шћем скло­пу и по­треб­но је да про­ђе не­ко­ли­ко ве­ге­та­ци­ја, нај­че­шће од пет до осам го­ди­на, за­ви­сно од кли­ме. У том гу­сти­шу и мо­ру хи­бри­да уоча­ва се ко­ји за­слу­жу­је да мо­жда по­ста­не но­ва сор­та.

По­што се оба­ви та се­лек­ци­ја, он­да се узи­ма ка­лем гран­чи­ца с хи­брид­них се­ја­на­ца и про­из­во­де се сад­ни­це, по­треб­на је го­ди­на или две да се оне умно­же. Та­да се за­сни­ва за­сад ко­ји омо­гу­ћу­је да се у раз­ли­чи­тим усло­ви­ма ис­по­љи би­о­ло­шки по­тен­ци­јал хи­бри­да, ко­ји се ту пра­ти се­дам-осам го­ди­на у ро­ду. За­тим струч­ња­ци Ин­сти­ту­та про­це­њу­ју вред­ност и од­лу­чу­ју да ли на осно­ву ква­ли­те­та пло­да, об­ли­ка кро­шње, род­но­сти и дру­гих број­них па­ра­ме­та­ра, за­вре­ђу­је да бу­де при­ја­вљен за при­зна­ва­ње.

Та­да се, тек, при­ја­вљу­је Ми­ни­стар­ству по­љо­при­вре­де где по­сто­ји Ко­ми­си­ја за при­зна­ва­ње со­ра­та. За­сни­ва­ју се но­ви огле­ди на два ло­ка­ли­те­та и по­треб­но је са­че­ка­ти да у њи­ма хи­брид про­ро­ди.

Ина­че, сви екс­пе­ри­мен­тал­ни за­са­ди за при­зна­ва­ње по­ди­жу се та­ко што се по­ред хи­бри­да кан­ди­да­та са­ди и сор­та стан­дард ко­ја има исто вре­ме зре­ња. Ко­ми­си­ја га пра­ти две или три ве­ге­та­ци­је у ро­ду и про­це­њу­је да ли је и у ко­јим од­ли­ка­ма бо­љи од сор­те стан­дард, па до­но­си не­за­ви­сну од­лу­ку да при­ја­вље­ни хи­брид по­ста­не но­ва сор­та.

У Ср­би­ји да­нас ра­сте 42 ми­ли­о­на ста­ба­ла шљи­ва, од ко­јих су 40 од­сто ство­ре­не у ча­чан­ској ла­бо­ра­то­ри­ји и окол­ним по­љи­ма. Ин­сти­тут сво­је сор­те пла­си­ра ши­ром на­шег кон­ти­нен­та па је про­дао ли­цен­цна пра­ва за умно­жа­ва­ње ку­пи­не, сор­те ча­чан­ска бес­тр­на, у Ре­пу­бли­ци Че­шкој и Ен­гле­ској пре­ко ен­гле­ске фир­ме „Ме­и­о­сис ли­ми­тед”, и за­шти­тио сво­ју сор­ту шљи­ве по­зна пла­ва на те­ри­то­ри­ји ЕУ у на­ред­них 30 го­ди­на, уз скла­па­ње уго­во­ра с не­мач­ким ра­сад­ни­ком „Ган­тер – мар­кен­ба­ум­шу­ле” за за­сту­па­ње и за­шти­ту ли­цен­цних пра­ва у ЕУ.

Извор: Политика, Гвозден Оташевић

Podeli

facebooktwitterpinterestredditlinkedinwhatsappvibertelegrammail

Dodaj komentar

Ime i prezime
Komentar

Dodaj sliku

image-gallery
|
Dodaj linkclose
1+1=

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.

DESNO VELIKI POŠTANSKA

Impressum

Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.


locationŽupana Stracimira 9/1, Čačak

mailredakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com


Izrada: DD Coding

© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.