
То је део пројекта "Развој одрживог тржишта биоенергије у Србији" у вредности 27 милиона евра, од чега је 20 милиона евра кредит Немачке развојне банке (KfW), два милиона бесповратна помоћ те банке, а пет милиона је помоћ Владе Швајцарске.
"Прелазак топлана на биомасу има вишеструку корист за одрживи развој локалних заједница. Куповином локалног енергента, у овом случају биомасе, новац остаје на локалу, а у ланцу снадбевања и коришћења стварају се могућности за нова радна места. Истовремено, знатно се смањује загађење животне средине", рекао је стручни саветник на пројекту немачко-српске развојне сарадње Рајнер Шелхас.
У оквиру те сарадње реализована су два пројекта у области развоја одрживог тржишта биоенергије у Србији.
Први пројекат - прелазак на биомасу котларнице која биомасом снабдева школу, предшколску установу, дом здравља, културни центар и општинску управу - реализован је у Општини Прибој, уз финансијска улагања локалне самоуправе и техничку подршку ГИЗ-а.
Та општина је и једна од 10 које су прошле године потписале уговор о реализацији пројекта преласка градске топлане са фосилних горива на коришћење биомасе, који ће бити завршен до 2019. године.
"Циљ нам је да кроз ове пројекте учинимо приметан и важан корак ка унапређењу одрживости локалне заједнице, у којој ћемо се ослањати на сопствене ресурсе и тако створити неопходне предуслове за отварање нових радних места, уз истовремено смањење емисије штетних материја и зависност од увозних енергената", рекао је заменик председника општине Прибој и председник Радне групе за биомасу златиборске области Саша Василић.
Државе Европске уније, како је истакао ГИЗ, улажу новац у обновљиве изворе енергије, што се посебно односи на шумску биомасу. Србија се обавезала да до 2020. године повећа удео енергије из обновљивих извора, од којих је један и биомаса, на 27 одсто од укупне потрошње енергије.
Одрживо коришћење биоенергије знатно доприноси руралном развоју и смањењу емисије гасова са ефектом стаклене баште.
Извор: Б92
Dodaj sliku
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.
Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.
Župana Stracimira 9/1, Čačak
redakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com
Izrada: DD Coding
© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.