LEVO VELIKA POŠTANSKA
close
banner-itembanner-itembanner-item

Деца из времена четврте индустријске револуције

16/02/2018
Јуриј Павлович Адлер, професор московског Државног института за челик и легуре и члан Академије за проблеме квалитета РФ, водећи је руски стручњак у областима упра
Јуриј Павлович Адлер, професор московског Државног института за челик и легуре и члан Академије за проблеме квалитета РФ, водећи је руски стручњак у областима упра
Чачак – Јуриј Павлович Адлер вели да у „нашем свету нема ничег трајнијег од промена”, описујући сажето

како су се кроз векове смењивале новости на тржишту и обавезе менаџмента, руководилаца производње. Дуго је за потрошача вредност имао сам производ, дакле нешто материјално. Касније, у први план су стигле услуге, данас преовладава „производ увијен у услугу”, а већ је јасан и следећи корак – решавање проблема клијента.

– Шта после тога? То не знам, могу само да претпоставим да ће се менаџмент сутрашњег дана можда звати преживљавајућим. Сигуран сам, на основу истраживања, да ће пред њим стајати све тежи услови у конкурентској борби на тржишту и све оштрији захтеви потрошача – каже др Јуриј Павлович Адлер (80) за „Политику”.

Професо московског Државног института за челик и легуре и члан Академије за проблеме квалитета РФ, водећи је руски стручњак у областима управљања квалитетом и економичне производње. Допутовао је у Пријевор код Чачка, недавно, ради учешћа на Међународној конференцији „Управљање квалитетом и поузданошћу” коју ту, у свом родном селу, већ две деценије приређује др Љубиша Папић, редовни професор крагујевачког универзитета, својевремено помоћник министра за науку у Влади Србије.

Зашто је настао класични менаџмент, шта је било пре њега?

– Примитивна, ручна, занатска производња по поруџбини. Средњи век нам је оставио ремек-дела извођачких мајсторстава. На пример, оружје и женски накит изванредне лепоте и одличног квалитета. Међутим, средњовековни еснафи, који су окупљали истинске мајсторе, имали су ниску продуктивност. Зато су производи били скупи, са елитистичком природом у себи, а клијентска база веома уска.

Од тада су прохујала столећа и ево нас у добу које се назива „четвртом индустријском револуцијом”. Студију под таквим насловом објавио је Клаус Шваб, немачки економиста од Руса лето млађи, оснивач и извршни директор Светског економског форума.

Шваб тако и дели време, између револуција, наводећи да је прва трајала од 1760. до 1840, на таласу изградње железничких пруга. Друга, крај 19. – почетак 20. века, довела је на врх тржишта масовну производњу захваљујући ширењу електричне енергије и увођењу конвејера (текуће траке). И тада је настао класични менаџмент. Трећа револуција је почела шездесетих година прошлог века, називају је рачунарском (компјутерском) пошто је њен каталиатор био развој полупроводника, употреба у почетку великих, а затим и персоналних рачунара, и интернет мреже. И ево нас на прагу четврте која је кренула са границе новог миленијума, ослањајући се на дигиталну технологију, свуда присутан и мобилни интернет, минијатурну производну опрему, односно уређаје који стално појевтињују, вештачку интелигенцију и машине које уче.

– Производња по поруџбини је постала остварљива и способна да, по трошковима, конкурише масовној. Уобичајено је да се настанак овог прилаза доводи у везу са производним системом компаније „Тојота”. На западу је он добио назив „леан продуцтион”, у Русији „бережливое производство”, а у Србији „економична производња”. То је настојање да се на тржишту понуди не производ, и не услуга, и чак не производ увијен у услугу, него решење проблема са којим се клијент срео.

Кад се појавио, такав приступ на Западу је добио назив „еџајл” (агиле), дакле окретан, активан, енергичан, брз, спретан, брзореагујући. А Адлер је то на свој матерњи превео, прихватајући несавршеност, као „постојан”. Академик подсећа на студију „Постојана производња”, Џејмса Вумека и Денијела Џонса, који су најновији однос потрошача и менаџмента скројили у седам тачака: решите мој проблем у потпуности (1), не трошите беспотребно моје време (2), дајте ми баш оно што ја желим (3), испоручите вредност рада где ја желим (4), решите мој проблем онда када ја желим (5), дајте ми оно решење које ја стварно желим (6), решавајте мој потпуни проблем стално, не оптерећујте ме доношењем одлука (7).

Из овог кратког списка добро се види како се променио дневни ред за произвођача.

– Уместо „Купуј шта дају – а ако нећеш не купуј”, сада треба конкретно ући у реалне проблеме клијента. Уместо – „Свратите прекосутра, можда ће ваша поруџбина бити готова” – сада важи – „Не брините, ми ћемо сигурно поштовати рок и обавезно вас обавестити”. Уместо робе која је дуго лежала у магацину непродата, сада се пружа могућност ослобађања од ње испоруком на адресу. Уместо – „Наш магацин се налази богу иза ногу а ви морате отићи тамо како бисте сазнали да је готова ваша поруџбина, и водите рачуна да је код нас од један до четири пауза за ручак”, сада се мора договарати о томе на које место и у које време клијент жели да прими поруџбину. Уместо – „Клијенту, ми смо вам дали најбоље на свету а ви ипак нисте задовољни; одлазите, ви нам сметате у послу” – сада се мора савесно ући у потребе клијента.

Тржиште у нашим данима има посла не са клијентом, него са конкретним човеком, са скупом свих њему својствених жеља и особина.

Могу доћи, наглашава Адлер, и клијенти који желе да ви узмете на себе бригу о њиховим проблемима на сталној основи. На пример, да не само направите за њих рачунар, него и да га одржавате, обнављате софтвере, мењате опрему, и све то водећи рачуна о потребама, схватањима, и дебљини купчевог новчаника.

– У масовној производњи нема проблема, потражња се може сматрати дефинисаном. У економичној, прогноза потражње постаје и могућа и неопходна, пошто је једна од важних конкурентских предности и извора снижења трошкова –смањење залиха. Ако се прогноза и чињеница разилазе 25 одсто, мање-више, по мојим проучавањима, произвођач излази на крај са тешкоћама и опстаје. То је граница. Априла 2009. имао сам могућност да сретнем руководство компаније „Тојота” и тада ми је руководилац службе квалитета показао графиконе „прогноза – чињеница” за март текуће године. Само у једном случају разилажење је незнатно премашивало 10 процената, при чему је прогноза ишла не само по аутомобилима, него и према боји и кључним склоповима.

Из свега проистиче да је „постојаност” незамислива без коришћења информационих технологија. Међутим, показало се да и те технологије постају објекат „широке употребе постојаности”. Штавише, по свој прилици баш информационе технологије постале су прва област примене „постојаних” технологија.

– Изузетно је важно да се производни процес, истовремено са израдом робе, користи и за прикупљање података како га је могуће унапредити. Заправо се испоставило да те информације често коштају, више него робни производи за тржиште. У новије време на значају добија нови статистички прилаз, који се назива „велики подаци” или „биг дата”. То је једна од првих ласта четврте индустријске револуције: појава техничке могућности прикупљања и обраде огромне количине несродних информација, које се брзо мењају, обрађују и преносе на скупу обичних личних рачунара, открила је сасвим нове перспективе анализе и доношења одлука у производном процесу – истакао је наш саговорник из Москве, Јуриј Павлович Адлер.

Извор: Политика, Гвозден Оташевић

 

Podeli

facebooktwitterpinterestredditlinkedinwhatsappvibertelegrammail

Dodaj komentar

Ime i prezime
Komentar

Dodaj sliku

image-gallery
|
Dodaj linkclose
1+1=

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.

DESNO VELIKI POŠTANSKA

Impressum

Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.


locationŽupana Stracimira 9/1, Čačak

mailredakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com


Izrada: DD Coding

© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.