
добио је награду „Иво Андрић“!
Ипак, фронтмен Рибље чорбе није увек био добар и успешан. О свом животном путу, детињству у Чачку и родитељима Неранџи и Драгољубу Ђорђевић прича у исповести за Курир.
Био сам лепа беба
-Имао сам лепо детињство. Ух, како то звучи. А био сам и лепа беба (смех). Нажалост, далеко је сад тај период, треба се присетити. Мајка и отац су били вредни и радни људи, другачије у Шумадији и не може да се живи. Родитеље сам поштовао, али сам им и задавао главобољу. Мало сам више био везан за мајку, па је она и разумела моје несташлуке. Морам да признам да јесам био мало размажен. Покојна мајка Неранџа, врло чудно име, била је професор српског и давала ми је да прегледам писмене задатке њених ђака. Ето, толико сам био размажен. Она је увек мислила да сам мали и за њу сам увек остао дете, па се онда саблажњавала због мојих стихова, а када опсујем, говорила је: „Боже, сине.“ И дан-данас, кад год могу, одлазим у Чачак, поносим се што потичем из те средине. Често умем да кажем да Чачак није град него стање духа - каже Ђорђевић.
У току одрастања и бурне младости Бора је често правио проблеме. Рокер је са својим друштвом проваљивао у туђе станове, а од тако стеченог новца у Београду су куповали инструменте.
-Ух, свашта сам радио. Био је то буран период, а ја нисам био нимало добар. Прави ђаво, што би се рекло. Школа ме није нешто занимала. Из вртића нисам, али сам зато био избачен из чачанске гимназије. Баш незгодан тип. Не могу више ни да се сетим шта је тачно било, али родитељи нису желели да се малтертирају са мном, па су одлучили да се преселе у Београд, где су ме уписали у прилично строгу Пету београдску гимназију. Ни тамо нисам био цвећка, али некако сам и то завршио. Шта да вам кажем, осим да од грешке до грешке у будућност црњу ишао сам пешке, босоног по трњу. Ето, тако некако је то изгледало то моје младо и лудо доба - испричао је певач.
Остале су успомене
Сад када су остале само успомене ужива да о томе прича са супругом Дубравком Милатовић.
- Она је моја инспирација и љубав за цео живот. Имам жену каква се само пожелети може. Ми живимо један живот и често причамо о нашој младости и свему што смо проживели. Не знам чиме сам заслужио такву жену, али сам срећан што је имам - закључио је Ђорђевић.
Лепше ми је у џунгли него у политици
Бора је дефинитивно одлучио да се повуче из политике:
-Повукао сам се из свега тога. Не верујем да уметници могу да мењају свет, али ако некога натерам и подстакнем да мало размисли, онда је моја мисија успела. Нисам се уморио, и даље ћу понављати и наглашавати све оно што ми смета у друштву. А није да нема шта да се замери. Има много тога. Сада ми је важно да се бавим пустим острвом, а не политиком. Видите шта се дешава, то нису ствари које један уметник може да промени, нарочито не у нашој земљи. Искрено, лепше се сналазим у џунгли него у политици.
Извор: Курир / Љиљана Станишић
Dodaj sliku
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.
Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.
Župana Stracimira 9/1, Čačak
redakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com
Izrada: DD Coding
© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.