
25 и 47 година вакцинисана је само једном дозом цепива, због чега су само половично заштићени, док они рођени пре 1971. у великом броју случајева уопште нису вакцинисани.
До сада је у Србији од морбила оболело 1.269 особа, а више од 30 одсто заражених је било или је и даље хоспитализовано због компликација те болести, а то је најчешће упала плућа.
Статистика још показује да ипак највише обољевају невакцинисана деца, али није мали број ни оних који су оболели, а примили су само једну дозу вакцине, и то најчешће особе старе од 30 до 40 година. У Београду је, на пример, баш ова група људи највише на удару малих богиња.
Ко је најугроженији
И зато, епидемиолози упозоравају да су поред невакцинисане деце и одраслих, угрожени сви грађани рођени пре 1993. године, који су од тог вируса заштићени смо једном дозом цепива. Наиме, они могу да оболе, а да им се уопште не појаве симптоми. У том случају су такође заразни и вирус могу да пренесу на друге.
Друга опција је да им клинички ток болести буде блажи. Међутим, постоји и категорија становништва која је рођена пре 1971. године и која уопште није заштићена, уколико није прележала мале богиње.
Зашто баш 1993. годиште
До 1993. вакцина против морбила давала се у једној дози. То значи да су рођени између 1971. и 1993. примили само једну дозу такозване моновакцине против морбила. Након тога, од 1978. године почиње да се примењује ММ вакцина, за морбиле и заушке, а у Србији постаје обавезна 1981. године и од тада је сва деца примају, али такође само у једној дози.
Тек 1993. године почиње се са применом ММР вакцине, која штити од морбила, рубеола и заушки, и то у две дозе. Друга доза се у почетку давала када дете напуни 12 година, али је установљено да се вирус најбрже шири у школама, па се од 2006. године ревакцинација ради пред полазак деце у школу.
Угроженост по годиштима
- Рођени до 1960. године ако су прележали мале богиње, а за већину постоји могућност за то, имају доживотни имунитет.
- Рођени између 1961. и 1971. године заштићени су делимично. Они старији ако су прележали богиње, имају трајни имунитет, док су млађе особе из ове категорије примиле само једну дозу вакцине, чије је дејство између 10 и 15 година, па постоји шанса да буду заражени у тренутној епидемији.
- Рођени између 1971. и 1981. године су примили исто само једну дозу вакцине и, они спадају у длимично заштићену категорију.
- Мало другачије је са категоријом људи која је рођена између 1981. и 1993. године. За ове људе постоји шанса да су примили другу дозу вакцине, која се давала у 12 години. Млађи из ове категорије имају веће шансе да су примили две дозе, него старији.
- И на крају рођени после 1993. године је категорија становништва која је заштићена са обе дозе, али и они могу да оболе, што се и дешава, када дође до нарушавања колективног имунитета, као што је то случај сада.
Како проверити вакцинални статус
Испоставило се и да многи грађанини не знају да ли су као мали примили вакцину против малих богиња или су их можда и прележели, а то могу да провере одређеним тестовима.
Једну од првих лабораторијских анализа које раде жене чим затрудне јесте "торцх" тест, којим се између осталог утврђује да ли је трудница прележала рубеоле. По истом систему, дакле обичном анализом крви, може се установити да ли је нека особа прележала мале богиње.
Наиме у лабораторијама, које имају "Елиза тестове", може се урадити анализа крви којом се утврђује да ли особа има антигене морбила. Уколико има антигене, та особа или их је преболела или је вакцинисан. Један такав тест у приватним лабораторијама кошта око 11.000 динара, а за појединачни вирус око 1.500 динара.
Накнадно вакцинисање одраслих
Одрасли који нису вакцинисани или који су примили само једну дозу цепива, уколио би сада накнадно хтели да се заштите вакцином, то не би могли да учине.
Према програму обавезне имунизације, сваке године набавља се онолико вакцина колико је потребно деци којој је време да се вакцинишу.
Међутим, уколико се прогласи ванредна имунизација, ситуација се драстично мења, јер је тада проглашена епидемија. Тада се помера горња узрасна граница за вакцинацију, а надлежни одређују на основу података о структури оболелих, као и горњи узраст до којег се спроводи имунизација.
Извор: Блиц, Сања Тодоровић
Dodaj sliku
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.
Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.
Župana Stracimira 9/1, Čačak
redakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com
Izrada: DD Coding
© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.