
не захтева велика улагања, она се отплате за пар месеци, а опет јефтинија је од других врста и тако доступнија купцима. Ове гљиве захтевају здраву средину и не подносе прскање, а само кап воде је погубна за њу.
– Најисплативије је радити код куће, у подруму, штали, гаражи. Није посао од кога се можеш обогатити, али можеш пристојно да живиш – прича Благоје Радишић, пензионисани ватрогасац из Ужица, који се посветио производњи буковаче.
Како је у Ужицу ваздух загађен, а то ова печурка не трпи, Радишић ради у златиборском селу Трипкова. На дрвету, пању, талогу од кафе, на разним подлогама се узгаја, а Благоје то чини у џаковима са чистом сламом.
– Пуњење врећа системом ред сламе, ред семена је, ако се ради ручно, најтежи посао, јер материјал треба густо сабити да би џак био идеалне тежине између 16 и 18 килограма. Да бих олакшао себи, направио сам машину за сабијање – каже Радишић.
Џакови се око 20 дана, поређани тако да се не додирују, држе у тамној просторији у којој се дозира проветравање. Кад вреће побеле од жилица печурки, селе се у другу просторију и каче једна изнад друге.
– Ту се светлошћу симулира смена дана и ноћи, пушта се свеж ваздух, идеална температура је од 15 до 18 степени. После пет до седам дана почиње да расте прво коло, а за брање треба сачекати још који дан – објашњава Радишић и додаје да један производни циклус траје три месеца, а потом се каче нови џакови.
Срђан Лазић и Ана Цветић из Ужица су летос експериментално почели да гаје буковаче у тури од око сто џакова. Већ у новембру су закупили халу од 400 квадрата на брду Горња Пора изнад ужичке котлине.- Кренули смо са 250 џакова, а како се тржиште отварало, сваке недеље смо убацивали по још толико. У првом колу смо имали 2,7 килограма по џаку, а од наредна два очекујемо по пет килограма. Сад имамо 1.050 врећа, а запослили смо и два радника – прича Срђан Лазић.
Улагање на 20 квадрата 1.500 евра
Благоје Радишић каже да је за буковачу, као скроман породични посао, потребна просторија од 20 квадрата у коју може да стане 100 врећа. Од ове количине заради се месечно 500 евра, а инвестирано се врати за три месеца.
– Улагање за ове услове кошта 1.500 евра. Ту подразумевам машине за сецкање и сабијање сламе, казан за кување сламе, систем за качење џакова, вентилатор, апарат за влажење, жичани кавез у коме се слама кува као у фритези и дизалицу за њега – прича он.
Извор: Телеграф.рс/ Блиц
Dodaj sliku
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.
Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.
Župana Stracimira 9/1, Čačak
redakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com
Izrada: DD Coding
© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.