LEVO VELIKA POŠTANSKA
close
banner-itembanner-itembanner-item

Овчар Бања на сувом острву

16/01/2018
Уре­ђе­но ко­ри­то За­пад­не Мо­ра­ве, у бли­зи­ни ста­рог мо­ста, уз­вод­но (Фо­то „Елек­тро­мо­ра­ва)
Уре­ђе­но ко­ри­то За­пад­не Мо­ра­ве, у бли­зи­ни ста­рог мо­ста, уз­вод­но (Фо­то „Елек­тро­мо­ра­ва)
Овчар Бања – У две претходне парне године, 2014. и 2016, малобројни мештани Овчар Бање спавали су

на опрезу док је поред кућа, сваке секунде, тутњало 1.200 кубика воде. Претпрошлог марта чак је – а то се није догодило никад од 1954. кад је испод њихових домова прорадила хидроелектрана – поплавила месташце па је постало јасно да је природа окренула ћурак, доноси Политика у штампаном издању. Међутим, екипе београдске „Хидромонтаже” недавно су очистиле корито Западне Мораве, река је мало управљена и од Овчар Бање начињено суво острво између канала ХЕ и старог природног тока, и између стена Каблара и Овчара.

-Уређење и чишћење корита од бране ХЕ „Овчар Бања” до старог моста планирано је и изведено у два корака, Влада Републике Србије, Министарство рударства и енергетике и Електропривреда Србије у подухват су уложили 42 милио­на динара – каже за „Политику” инжењер Славко Мајсторовић, директор чачанске „Електромораве” која газдује хидроелектраном.

Он опи­су­је да су реч­ни по­плав­ни та­ла­си са­мо по­ја­ча­ли оно што се у кли­су­ри зби­ва­ло де­це­ни­ја­ма као дуг вре­ме­ну: зе­мља и сте­ње за­си­па­ли су ре­ку, до­но­се­ћи не­во­ље и жи­те­љи­ма и упра­ви елек­тра­не. По­ред то­га, из­град­њом но­вог пут­нич­ког мо­ста 2006. са три па­ра но­се­ћих сту­бо­ва у реч­ном ко­ри­ту, ко­ји ни­су управ­ни на ток За­пад­не Мо­ра­ве, до­шло је до про­ме­не ре­жи­ма во­да у ко­ри­ту ре­ке и на­но­ше­ња круп­ног ка­ме­на у зо­ни мо­ста.

– У пр­вом де­лу за­хва­та, ав­гу­ста и сеп­тем­бра 2016, из ко­ри­та је из­ва­ђе­но 19.000 ку­би­ка па је ко­та до­ње во­де, на ме­сту где се во­да елек­тра­не по­но­во са­ста­је са ста­рим ко­ри­том, спу­ште­на про­сеч­но два ме­тра, и са­да је опет на ко­ти 270, као у до­ба кад је елек­тра­на по­че­ла да ра­ди. Та­ко је сма­њен по­ступ у од­вод­ној во­ди и по­ве­ћан ко­е­фи­ци­јент ко­ри­сног деј­ства на­ших агре­га­та.

То, по­јед­но­ста­вље­но, зна­чи да су ре­ка, вре­ме и љу­ди за 62 го­ди­не по­ди­гли ко­ту реч­ног дна код бањ­ског ку­па­ти­ла чак за два ме­тра, па се во­да од тог но­вог бе­де­ма у ко­ри­ту 2016. вра­ти­ла у на­се­ље и по­пла­ви­ла ку­ће и про­ла­зе.

И по­сле то­га оста­ла је прет­ња да ће, у до­ба ки­ша, по­но­во до­ћи до за­си­па­ња у зо­ни од­бој­ног зи­да, из­ла­зног ка­на­ла ХЕ и мо­сто­ва, па је би­ло нео­п­ход­но ура­ди­ти уз­вод­но чи­шће­ње и уре­ђе­ње ста­рог ко­ри­та, ко­је је елек­тра­ни ујед­но и ева­ку­а­ци­о­ни пра­вац за ве­ли­ке во­де. Та­ко се, све у све­му, ре­ка вра­ћа у ка­та­стар­ске окви­ре и свој ра­ни­је про­јек­то­ван ток.

– Ови по­сло­ви су пла­ни­ра­ни за дру­ги ко­рак у ра­до­ви­ма, за­вр­ше­ним про­шле је­се­ни. Прет­ход­но је са­чи­њен ге­о­дет­ски ела­бо­рат за де­о­ни­цу од бра­не ХЕ до ста­рог мо­ста у ду­жи­ни од 1.400 ме­та­ра, па за­тим из­ве­де­ни ни­ве­ла­ци­ја дна ко­ри­та, ко­си­на и про­ши­ре­ње ко­ри­та по по­тре­би у окви­ру вод­ног зе­мљи­шта, оси­гу­ра­ње оба­ла у зо­ни по­сто­је­ћих кли­зи­шта. По­диг­ну­те су и оба­ле око ко­ри­та где је од­ло­жен ви­шак ма­те­ри­ја­ла из ис­ко­па, про­ши­рен про­ти­цај­ни про­фил ис­ко­пом ле­ве оба­ле и спу­шта­њем дна, а ка­ме­ном из ис­ко­па об­ло­же­на је ко­си­на ле­ве оба­ле и оси­гу­ра­на де­сна, у зо­ни кли­зи­шта – ис­ти­че Мај­сто­ро­вић,

Де­сном оба­лом ре­ке, ко­ја ка­та­стар­ски при­па­да Лу­ча­ни­ма, и да­ље по­сто­је два кли­зи­шта:

– Пр­во је на 300 ме­та­ра уз­вод­но од ста­рог мо­ста, на ма­ги­стра­ли ка По­же­ги. Ту је про­ду­бље­но дно ре­ке, при че­му се во­ди­ло ра­чу­на да и оно бу­де на ко­ти 270, да­кле на ис­тој ви­си­ни као и дно из­ла­зне во­де. Ис­коп на ле­вој оба­ли је оба­вљен та­ко да је ма­те­ри­јал одво­је­но ла­ге­ро­ван. Круп­ни­ји и стен­ски је по­ла­ган на де­сну стра­ну ре­ке по ме­ђи ка­та­стар­ских пар­це­ла про­јек­то­ва­ног ко­ри­та, а сит­ни­ји за са­му оба­ло­у­твр­ду. Про­стор из­ме­ђу на­си­па и кли­зи­шта по­пу­њен је пот­пу­но ка­ме­ном, та­ко да од оба­ле на­си­па до кли­зи­шта, у нај­ши­рем де­лу, из­но­си до 30 ме­та­ра. Ово го­во­ри за ко­ли­ко је, ка­та­стар­ски, ко­ри­то ре­ке би­ло по­ме­ре­но у де­сну стра­ну, и во­да с вре­ме­ном пот­ко­па­ла оба­лу и про­у­зро­ко­ва­ла кли­зи­ште. А ле­ва оба­ла је утвр­ђе­на та­ко да се ли­ни­ја ис­ко­па укло­пи у про­фил оиви­чен сту­бо­ви­ма ста­рог же­ле­знич­ког мо­ста на Мо­ра­ви.

Ма­ло уз­вод­но од пр­вог је и дру­го кли­зи­ште, та­ко­зва­но Де­бе­ло бр­до, ту су из­ве­де­ни ра­до­ви на оси­гу­ра­њу оба­ле и дна ко­ри­та. У то­ку овог, не­дав­но за­вр­ше­ног, дру­гог ко­ра­ка ра­до­ва рас­по­ре­ђе­но је и угра­ђе­но око 100.000 ку­би­ка ра­зног ма­те­ри­ја­ла, по­ред оста­лог и ве­ли­ких сте­на из­ва­ђе­них из ко­ри­та.

– Ра­до­ви су оба­вље­ни у ро­ку, по­у­зда­но. Овим по­ду­хва­том елек­тра­на је до­би­ла мо­гућ­ност да по­ве­ћа про­из­вод­њу, док ме­шта­ни мо­гу да бу­ду мир­ни од ве­ли­ких во­да, јер ста­ро ко­ри­то За­пад­не Мо­ра­ве сад мо­же да кроз Ба­њу про­пу­сти све на­до­ла­зе­ће та­ла­се. А део на­но­са ра­за­сут је на ле­вој оба­ли ко­ри­та, у бли­зи­ни ста­рог мо­ста, и та­ко на­пра­вљен пла­то упо­тре­бљив за да­љу град­њу – на­гла­сио је Слав­ко Мај­сто­ро­вић.

 

Извор: Политика, Г. Оташевић

 

 

Podeli

facebooktwitterpinterestredditlinkedinwhatsappvibertelegrammail

Dodaj komentar

Ime i prezime
Komentar

Dodaj sliku

image-gallery
|
Dodaj linkclose
1+1=

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.

DESNO VELIKI POŠTANSKA

Impressum

Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.


locationŽupana Stracimira 9/1, Čačak

mailredakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com


Izrada: DD Coding

© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.