
и друге утицаје на њих. Истраживање Славко Ћурувија фондације указује на проблеме у раду комисије за доделу новца медијима, да су пројекти проблематични, а неки истичу и да су медији упознати са износима које ће добити и пре званичне доделе средстава
Грађани Ужица се о локалним темама много више информишу из локалних него из националних медија, што није случај у осталим градовима Србије обухваћеним истраживањем које спроводи Славко Ћурувија фондација, саопштено је у петак на јавној дебати „Какве локалне медије желиш“, одржаној у ужичком Културном центру.
Ово је један од резултата истраживања о томе шта грађани Ужица мисле о медијима у свом граду, које је представио извршни директор Славко Ћурувија фондације (СЋФ) Марко Вујачић. Он је подсетио да је ово једно од истраживања која Фондација ради у осам градова у Србији.
Ковачевић: Плате новинара су – брука
И у Ужицу, као и у другим градовима, Славко Ћурувија фондација радила је две врсте истраживања – телефонским анкетирањем грађана и кроз разговоре са новинарима, уредницима и власницима ужичких медија, представницима локалне самоуправе и цивилног друштва. Фондацији је важно да зна шта грађани мисле о локалним медијима, пошто жели да укаже на највеће проблеме локалних новинара и медија, као и да њихове препоруке проследи до оних који на националном нивоу доносе одлуке важне за медије и новинаре.
Ужичани, према истраживању јавног мњења, имају поверења у локалне медије, али и значајне примедбе на професионализам у раду локалних новинара, као и на политичке и друге утицаје који су у њима видљиви.
„У процес дефинисања јавног интереса треба укључити грађане и питати их које су теме за њих најважније. Њих интересује зашто нико не пише о томе због чега не ради скенер у јавној болници“ (Драгомир Поп Митић)
„То грађани тумаче као последицу лошег материјалног положаја у којем се налазе локални медији и малим бројем новинара који не могу да покрију све теме. Такође, новинари због малих плата напуштају медије и траже посао у другим делатностима“, објашњава Вујачић.
Као један од најважнијих закључака о раду локалних новинара и медија Вујачић издваја веома тежак материјални положај новинара и медија (чији редовни приходи од маркетинга и продаје не могу да покрију ни основне трошкове), па се морају ослањати на суфинансирање из локалне самоуправе, без којег највећи део њих не би могао да опстане.
Истовремено, неки представници медија сматрају да пројектно суфинансирање треба забранити (на јавној дебати се за то заложио Тони Станковић, власник Ужичке недеље) или укинути. С друге стране, представници већине медија сматрају да је подршка Града медијима недовољна (осам милиона у протеклој години).
Проблеми које су локални новинари и уредници истакли везани су за транспарентност састава и рада комисије за доделу средстава медијима. То су проблематични пројекти, тврдње да су медији упознати са износима које ће добити и пре званичне доделе средстава, као и непостојање контроле квалитета и евалуације пројеката.

Дописник листа Данас Ненад Ковачевић рекао је да је плата ужичких новинара у локалним медијима 25.000 динара.
,,У октобру је просечна плата у Ужицу била око 48.000 динара, што значи да новинари, који раде сваки дан, дакле и викендом и празником, имају упола нижу плату од својих суграђана. То је брука“, истакао је Ковачевић и додао да је у девет медија у Ужицу – не рачунајући интернет портале – запослено 47 људи, од којих су 28 новинари.
Иако је општи утисак да локални медији, због тешке материјалне ситуације, само маркетингом не би могли да покрију трошкове рада и да без пројектног суфинансирања из локалних буџета не би могли да опстану, Ужице је град који је кроз истраживање показао највеће неповерење према пројектном суфинансирању.
Из ужичког буџета се за ову сврху издваја само 0,25 одсто или осам милиона динара.
„Невероватно је шта сам доживео од колега у комисији“
„Био сам у комисији за доделу средстава медијима пре неколико година и невероватно је шта сам доживео од својих колега у комисији. Они нису свесни каквог су се мандата прихватили. Почели су да деле новац медијима, а не медијским пројектима, због чега сам био у сукобу са већином колега у комисији. После тога сам рекао да никад више нећу бити члан тих комисија“, рекао је новинар Ненад Ковачевић.
Нешић: Опасност стварања квазидржавних медија
„У свакој области рада локалне самоуправе ми имамо веће потребе него што су реалне могућности. Тако је и у медијској сфери. Износ од осам милиона динара, који издвајамо, апсолутно свесни да није довољан за повећање квалитета информисања локалних медија, остаће на истом нивоу и у 2018. години, јер је структура износа буџета пројектована на основу овогодишњег“, рекао је заменик градоначелника Ужица Немања Нешић и додао:
„Плашим се да би екстремно повећање износа за медије у локалним буџетима водило ка томе да се многе локалне самоуправе одлуче да праве квазијавна предузећа, која су често приватизовани јавни медији или нешто слично. Такве примере имамо већ у Новом Пазару, Рашки.“
„У октобру је просечна плата у Ужицу била око 48.000 динара, што значи да новинари, који раде сваки дан, дакле и викендом и празником, имају упола нижу плату од својих суграђана. То је брука“ (Ненад Ковачевић, новинар)
Нагласио је да није срећан због прописа у вези са пројектним суфинансирање који су наметнути кроз подзаконска акта, посебно кроз Правилник који регулише комплетан начин доделе средстава медијима јер доводи до тога да је „ниво субјективности у одлучивању превелик“ и да би највише волео да постоји софтвер који може да утврди објективне критеријуме за оцењивање пројеката.
Нешић се није сложио са констатацијом да је Ужице међу градовима који најмање издвајају за медије у Србији (0,25 одсто буџета) и изразио је мишљење да је Ужице негде на нивоу републичког просека. Он сматра да у Србији не постоји добар модел пројектног суфинансирања медија.
Новинар Ненад Ковачевић каже да је пројектно суфинансирање медија у Ужицу потпуно деградирано, али се противи томе да се оно укине, већ мисли да би требало да се настави у другом облику.
„Не постоји пројекат неког локалног медија у Ужицу који није добио нека средства, што говори о једној врсти уравниловке. Без обзира на то какав пројекат написали, добићете неколико стотина хиљада динара, а чак сам од колега чуо да се већ пре расписивања конкурса отприлике зна колико ће који медији добити средстава. Сматрам да није само проблем до локалне самоуправе која не разуме, већ је и до самих медија који такође повремено не разумеју сопствену улогу“, рекао је Ковачевић. Он сматра да је износ који град издваја за медије у Ужицу „срамотно низак“.

Заменик градоначелника Нешић потврдио је да сви ужички медији добијају средства за медијске пројекте.
„Иако је то законски немогуће, ја бих ограничио суфинансирање медијских пројеката искључиво на медије који су регистровани у Ужицу. Засад је могуће једино да комисија на одређен начин више вреднује или оцени те пројекте“, изјавио је Нешић.
Поп Митић: Нико не пише зашто скенер у болници не ради
Драгомир Поп Митић из Ужичког центра за људска права и демократију сматра да је пројектно суфинансирање медија племенита идеја, али да нам закони нису дали никакве стандарде, па се у Новом Пазару за медије издваја више од 150 милиона динара, а у Чачку шест милиона.
Он Граду замера то што је јавни интерес у Ужицу „врло широко дефинисан“. „Због тога смо на крају добили медијске пројекте који немају никаквог значаја“, каже Поп Митић и додаје да у процес дефинисања јавног интереса треба укључити грађане и питати их које су теме за њих најважније. Он подсећа на истраживање које је радио Центар и каже да грађане, на пример, интересује зашто не ради скенер у болници и зашто то нико не истражи, или безбедност на улицама.
Ужички новинари и уредници истичу проблеме у раду комисије за доделу средстава медијима. То су проблематични пројекти, тврдње да су медији упознати са износима које ће добити и пре званичне доделе средстава, као и непостојање контроле квалитета и евалуације пројеката
Јавна дебата у Ужицу део је пројекта „Подстицање владавине права и успостављања стандарда ЕУ у области слободе медија у Србији“, који спроводи Славко Ћурувија фондација уз подршку УСАИД-а.
Један од основних циљева пројекта јесте омогућавање дебате на локалном нивоу у Србији о свим питањима од значаја за слободу медија и заштиту јавног интереса у медијском извештавању.
Циљ је и да се омогући да се чује глас локалних заједница и локалних медија, који су један од најважнијих аспеката рада СЋФ, и да се пренесу искуства и препоруке државним институцијама које раде на новој медијској стратегији.
Добро информисани иако су медији под утицајем политике
Истраживање рађено телефонским путем са 201 становником Ужица, обављено у другој половини новембра, показало је да се грађани Ужица нешто више о догађајима у граду информишу из локалних него из националних медија, што је нешто другачији резултат него у већини других градова у којима је СЋФ радила истраживања, пошто се у њима грађани о догађајима у сопственој средини углавном информишу из националних медија.
Најгледанија телевизија је ТВ5, а затим ТВ Лав, док су најслушаније радио-станице Лав и Луна. Убедљиво је најчитанији портал Ужице огласна табла, док је најчитанији штампани медиј Ужичка недеља (чији је портал на другом месту по посећености).
У анкети је велика већина грађана рекла да је задовољна информисањем у Ужицу, али истовремено трећина испитаника сматра да су медији под утицајем политичких и неких других интереса.
Скоро половина анкетираних мисли да је данас боље информисана него пре две године, а испитаници су као најважније теме о којима би локални медији требало да информишу навели пољопривреду, комуналне теме и културу.
То су само неки резултати истраживања јавног мњења о локалним медијима у Ужицу и стању на медијској сцени.
Фондација Славко Ћурувија
Dodaj sliku
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.
Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.
Župana Stracimira 9/1, Čačak
redakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com
Izrada: DD Coding
© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.