
коју је приредио др Драган Хамовић. Вредан тематски одабир Радичевићеве лирике јесте заједничко издање Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис” из Чачка и Библиотеке општине Лучани у Гучи, па ове куће још једаред сведоче да, ставом према чувању завичајног културног наслеђа, борбено следе завештање самог песника, који је обимним књижевним опусом, али и читавим деловањем, потврђивао своју мисао да је „завичај највиша тачка света”.
– Кад се средишњи Бранков песнички низ сабере из разних збирки, па му се придода и оглед „Плава линија живота” – који се дуго узимао као етнографски а не програмски и аутопоетички текст првог реда – видимо да је реч о великој поезији што је неоправдано уклоњена из видокруга критике и књижевне историје, ваљда зато што је претерано, сувише експлицитна и надмоћно српска. Када фигуру Бранка В. Радичевића сместимо у прву поставу послератног песничког модернизма, поред Попе, Павловића, Раичковића и Миљковића, видимо да његова поетика чини мост између најсвојскијих импулса домаће авангарде и поставангардних сажимања њених открића архетипске сфере – беседио је Хамовић на представљању.
Политика/Г. Отешевић
Dodaj sliku
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.
Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.
Župana Stracimira 9/1, Čačak
redakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com
Izrada: DD Coding
© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.