LEVO VELIKA POŠTANSKA
close
banner-itembanner-itembanner-item

Ратари немају рачуницу, прети несташица кромпира

09/12/2017
Илустрација, фото: Thinstock
Илустрација, фото: Thinstock
На домаћем тржишту, у супермаркетима и на велетржницама, продаје се увозни кромпир, што домаће произвођаче доводи у незавидан положај. Услед слабог приноса

овогодишњег рода због високих дневних температура и изостанка субвенција у време сетве, немају коме да га продају.

На Кванташкој пијаци у Новом Саду препродавци кажу да је чак 90 одсто кромпира, белог и црвеног, из Француске, а може се препознати по облику и величини, али и по томе како је упакован јер на крају џака целом дужином вири бели пластифицирани папир с декларацијом о земљи порекла. Међутим, разлике у цени нема – и домаћи и из увоза, бели и црвени, коштају исто – 40 динара килограм. По речима произвођача из Ивањице Јанка Николића, који продаје на Кванташкој пијаци, увозни кромпир прави конкуренцију домаћем.

„Цена је иста, а купци гледају и изглед робе јер страни „боде очи”: крупнији је и уједначеног, правилнијег облика“, наглашава Николић.

– Наш кромпир, уколико није примењена потпуна агротехника, ситнији је и различитих је димензија. Уз то, суша је нанела велику штету „кромпирашима” па је у брдско-планинским подручјима род подбацио и 70 одсто, и готово да га и нема па би зато реално било да килограм кромпира стаје од 60 до 70 динара. Међутим, због увозног, не смемо бити скупљи.

„Сада се произвођачка цена креће од 22 до 26 динара по килограму, што није лоше уколико се упореди с лањском, када је кромпир коштао од десет до 15 динара“, каже произвођач кромпира на 15 хектара Бранислав Зеленовић из Сирига.

– Велики произвођачи због увозног кромпира сада немају коме да га продају па стоји у подрумима и магацинима, а треба повратити новац уложен у сетву. С друге стране, Европа има вишак кромпира, па је код њих кртола јефтинија, а шпедитери га, рачунајући транспорт, трговцима довозе за 22 и 23 евроцента па по тој цени и ми морамо да га продајемо.

На пијацама и у великим дисконтима, истиче, нема само француског кромппира, већ и из Пољске, Белорусије и других земаља јер га увозе не само они који имају вишак новца већ и шпедитери после истовара јабука у Русији: да се не би враћали празних камиона, купују успут кромпир и продају га на овдашњем тржишту.

„Све земље ЕУ стимулишу произвођаче кромпира приликом сетве по хектару па за садњу постоји велико интересовање. Код нас није тако те је под кромпиром сваке године све мање ораница, не само због скупе производње – по хектару пољопривредницима треба око 5.000 евра уколико користе декларисано увозно семе и агротехнику – већ и што наша држава не даје субвенције у пролеће, у време сејања тог поврћа, већ их нуди за инвестиције ради куповине пољопривредне механизације, што није подстрек у право време“, истиче Зеленовић.На зиму несташица кромпира?

Професор Пољопривредног факултета у Новом Саду др Жарко Илин каже да би, упркос слабим приносима, кромпира требало да буде довољно за домаће потребе. У ишчекивању званичне статистике, др Илин процењује да је кромпиром овог пролећа у Војводини засејано између 8.000 и 10.000 хектара, а у широј Србији око 50.000 хектра, што је производња у обиму вишегодишњег просека. За разлику од проф. Илина, из једне београдске фирме др Живко Бугарчић каже да ће домаћег кромпира бити можда у наредних два три месеца, а да од марта следи несташица, јер кромпира нема, због суше подбачај у приносима је и 40 одсто.

„У брдско–планинским подручјима више нема кромпира ни за лек, све је већ распродато, па ако је некоме остало нека га чува, добиће добру цену на зиму“, каже др Бугарчић.

Извор: Дневник

Podeli

facebooktwitterpinterestredditlinkedinwhatsappvibertelegrammail

Dodaj komentar

Ime i prezime
Komentar

Dodaj sliku

image-gallery
|
Dodaj linkclose
1+1=

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.

DESNO VELIKI POŠTANSKA

Impressum

Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.


locationŽupana Stracimira 9/1, Čačak

mailredakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com


Izrada: DD Coding

© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.