LEVO VELIKA POŠTANSKA
close
banner-itembanner-itembanner-item

„Слобода апарати” предали имовину војсци

28/11/2017
У кан­це­ла­ри­ји ди­рек­то­ра фа­бри­ке „Сло­бо­да апа­ра­ти”, ових да­на: Ми­ле Си­мо­вић са де­лом не­гда­шњег про­из­вод­ног про­гра­ма
У кан­це­ла­ри­ји ди­рек­то­ра фа­бри­ке „Сло­бо­да апа­ра­ти”, ових да­на: Ми­ле Си­мо­вић са де­лом не­гда­шњег про­из­вод­ног про­гра­ма
Чачак – Фабрика „Слобода апарати” из Чачка предала је држави имовину у вредности од 384,7 милиона динара.

Реч је о поседу овог предузећа у Јездини – 3,38 хектара земљишта, халама за усисиваче, штедњаке и хали „Бош” са анексима, старој ливници, магацину и згради маркетинга.

Уговор о преносу, односно о измирењу права и обавеза, пописали су недавно Драган Стевановић, државни секретар у Министарству привреде и Невенка Зељковић у име Републичке дирекције за имовину, а са друге стране Миле Симовић, директор „Апарата”.

– До преноса је дошло због дуга наше фабрике Фонду за развој Републике од 461,6 милиона динара, и у току је поступак да та имовина буде пренета у посед војне компаније „Слобода”, чиме би држава увећала свој капитал у том предузећу – рекао је Симовић за „Политику”.

Про­из­вод­не ли­ни­је „Апа­ра­та” за­у­ста­вље­не су пре јед­ну де­це­ни­ју и иако за­вр­шни­ца у ко­нач­ној рас­по­де­ли имо­ви­не пред­у­зе­ћа ни­је баш јед­но­став­на, из­ве­сно је да ће се то до­го­ди­ти, пре или ка­сни­је. Чи­не је углав­ном не­крет­ни­не: то што је не­дав­но пре­не­то др­жа­ви је­сте по­ло­ви­на, по про­це­ни. Дру­гу чи­не осам­де­сет ари и се­дам ха­ла та­ко­ђе у кру­гу „Сло­бо­де” али пре­ко ре­чи­це Луп­ња­че, у При­дво­ри­ци, и име­так у Љу­би­ћу на дру­гој стра­ни гра­да, сво­је­вре­ме­но про­це­њен на 2,45 ми­ли­о­на евра. Си­мо­вић на­во­ди да су све то за­јед­но, у јед­ном ча­су, ве­шта­ци из­ра­чу­на­ли на укуп­но шест ми­ли­о­на евра.

– Тре­нут­но, тра­же се на­чи­ни да и имо­ви­на у При­дво­ри­ци бу­де пре­не­та на др­жа­ву, од­но­сно на вој­ну ком­па­ни­ју, јер је оста­ла и раз­ли­ка пре­ма Фон­ду за раз­вој од 76,9 ми­ли­о­на ди­на­ра. И имо­ви­ну у Љу­би­ћу тре­ба­ло би при­по­ји­ти ком­па­ни­ји, ко­ја је пре­у­зе­ла све на­ше рад­ни­ке у стал­ни рад­ни од­нос и обез­бе­ди­ла им по­сао.

„Апа­ра­ти” су пре три и по го­ди­не ду­го­ва­ли 21 ми­ли­он евра, нај­ви­ше ком­па­ни­ји „Сло­бо­да” (650 ми­ли­о­на ди­на­ра), па Фон­ду за раз­вој (та­да 420 ми­ли­о­на), рад­ни­ци­ма од три до 15 пла­та (380 ми­ли­о­на), „Елек­тро­ди­стри­бу­ци­ји” (174 ми­ли­о­на). Од та­да, про­ме­ни­ли су се са­мо из­но­си на став­ка­ма за ка­ма­те и дуг са­да до­сти­же 25 ми­ли­о­на евра.

При­ва­ти­за­ци­ја „Сло­бо­да апа­ра­та” за­по­че­та је 2005. али ни­кад ни­је спро­ве­де­на, по­го­ни су за­тво­ре­ни 2008. Сле­де­ћег ле­та ко­лек­тив је ушао у по­сту­пак ре­струк­ту­ри­са­ња а 406 од укуп­но 450 рад­ни­ка, је­дан за дру­гим, пре­шли су у вој­ну ком­па­ни­ју „Сло­бо­да”, ту у истом кру­гу, на­ста­ви­ли су да про­ла­зе кроз за­јед­нич­ку ка­пи­ју.

А и је­су би­ли за­јед­нич­ко пред­у­зе­ће, де­це­ни­ја­ма, ко­је је мар­шал Ти­то осно­вао 6. ок­то­бра 1948. ра­ди про­из­вод­ње про­тив­а­ви­он­ске му­ни­ци­је на ма­ши­на­ма до­би­је­ним из рат­них ре­па­ра­ци­ја. Ме­ђу­тим, већ 1958. од вој­ног је одво­јен ци­вил­ни део ко­ји је та­да по­чео про­из­вод­њу уси­си­ва­ча „ми­нор г” по ли­цен­ци не­мач­ког „Про­гре­са”. Два ле­та ка­сни­је ов­де је на­пра­вљен пр­ви штед­њак на бу­тан „ кн-3” („Ињис”) и за 24 ме­се­ца про­да­то је чак 20.000 тих уре­ђа­ја. Про­из­вод­ња фри­жи­де­ра („Ињис”) осво­је­на је 1961. го­ди­не, а 1964. и из­ра­да по­лу­а­у­то­мат­ских ма­ши­на за пра­ње ру­бља („Ри­бер”), док је исто­вре­ме­но из­ра­да емај­ли­ра­ног по­су­ђа усту­пље­на „Ме­тал­цу” из Гор­њег Ми­ла­нов­ца. У Мо­скви, 2. апри­ла 1970, „Сло­бо­да” је пот­пи­са­ла уго­вор о ис­по­ру­ци чак 50.000 штед­ња­ка за куп­це из СССР-а.

Ко­лос са 7.500 рад­ни­ка по­чео је да кле­ца де­ве­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка, а у бом­бар­до­ва­њу 1999. у пет на­вра­та са 52 про­јек­ти­ла, ави­ја­ци­ја НА­ТО ско­ро сву ту по­лу­ве­ков­ну му­ку и труд пре­тво­ри­ла је у пе­пео. Већ по­сле тре­ћег на­па­да фа­бри­ка је би­ла тех­но­ло­шки уни­ште­на. До кра­ја бом­бар­до­ва­ња пот­пу­но је ра­зо­ре­но 83 од­сто рад­ног про­сто­ра, ди­рект­на ма­те­ри­јал­на ште­та би­ла је 264 ми­ли­о­на ма­ра­ка, ин­ди­рект­на још 120 ми­ли­о­на.

„Апа­ра­ти” да­нас има­ју дво­ји­цу за­по­сле­них, дру­ги је ди­рек­тор Мар­ке­тин­га, Бра­ти­слав Да­мја­но­вић, а пр­ви, Си­мо­вић, по­чео је у „Сло­бо­ди” да ра­ди да­ле­ког 3. ја­ну­а­ра 1972. го­ди­не и, иако има 69 го­ди­на још не зна кад ће у пен­зи­ју.

Ге­не­рал­ни ди­рек­тор ком­па­ни­је „Сло­бо­да”, ин­же­њер Зо­ран Сте­фа­но­вић, са­оп­штио је да те­че јед­на од нај­у­спе­шни­јих по­слов­них го­ди­на ове фа­бри­ке му­ни­ци­је. Са­мо за пр­вих де­вет ме­се­ци за­кљу­че­ни су но­ви по­сло­ви вред­ни 33,3 ми­ли­о­на до­ла­ра, или две тре­ћи­не ви­ше од пла­на. Ком­па­ни­ја има и ак­тив­не уго­во­ре за пре­нос тех­но­ло­ги­је на 20 ми­ли­о­на до­ла­ра, а већ је по том осно­ву за­ра­ди­ла 15,5 ми­ли­о­на.

У „Сло­бо­ди” је да­нас за­по­сле­но 2.240 рад­ни­ка (1.046 стал­но, 1.194 на од­ре­ђе­но) још 69 ра­ди по уго­во­ру о при­вре­ме­ним по­сло­ви­ма и про­сеч­на за­ра­да у пр­вих се­дам ме­се­ци би­ла је 50.422 ди­на­ра

Извор: Политика, Гвозден Оташевић

Podeli

facebooktwitterpinterestredditlinkedinwhatsappvibertelegrammail

Dodaj komentar

Ime i prezime
Komentar

Dodaj sliku

image-gallery
|
Dodaj linkclose
1+1=

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.

DESNO VELIKI POŠTANSKA

Impressum

Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.


locationŽupana Stracimira 9/1, Čačak

mailredakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com


Izrada: DD Coding

© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.