
Поводом најаве удружења судија, тужилаца, судијских и тужилачких помоћника да ће из њих изаћи, Кубуровић је навела да постоји више удружења, а да је само једно најавило да не жели да учествује и још једном позвала све учеснике да кажу своје мишљење јер је, каже, управо суштина да се чују различити ставови.
Наводећи да је министарство правде пре шест месци покренуло јавну расправу која се односи на измене Устава, а тиче се промена организација судијске власти и јавног тужилаштва, Кубуровић је указала да је полазна основа била анализа коју је урадила Радна група Комисије за спровођење националне стратегије.
"Најважније је што смо отворили јавну расправу каква до сада није постојала у Србији, пре свега када је реч о уставним изменама и подсетићу вас да 2006. година када се доносио Устав таква расправа није била омогућена, нарочито представницима удружења судија и тужилаца, а такође нису имали прилику да се чују ни када се спроводила реформа 2009. године, рекла је Кубуровић новинарима.
Она је навела да циљ измена које треба да уследе није само да буду задовољни судије и тужиоци већ да се поврати поверење грађана у правосудни систем.
"Оно што је најважније што ће након завршетка овог консултативног процеса, министарство правде након анализе изаћи са одговарајућим предлогом са којим ћемо опет бити у јавној расправи. Тај предлог ће се наћи пред мишљењем Венецијанске комисије", рекла је она.
Огроман број грађана неинформисан о Уставу Србије
Огроман број грађана Србије сматра да је неинформисан о Уставу Србије и само један одсто мисли да добро познаје уставну тематику, показује данас представљено истраживање Ипсоса.
"Велика већина грађана оцењује да о одредбама Устава не зна ништа, или веома мало и то 75 одсто, док представници елите оцењују Устав негативније него пре шест година, те је за политичке, друштвене и интелектуалне елите Устав из 2006. усвојен уз озбиљне процедуралне пропусте", рекао је Срђан Богосављевић из Ипсоса на конференцији "Демократски до уставне реформе".
Такође, према резултатима истраживања, за елите је неупитно да ли треба мењати Устав и 77 одсто сматра да је то неопходно.
Функционерка СНС Марија Обрадовић рекла је да за њену странку то нису нови подаци и да је СНС апсолутно свесна таквих дешавања на терену и у складу са тим ће и реаговати.
"Нико од нас није ни у претходном периоду, а наравно да неће ни у наредном избегавати оно што нас очекује у овом процесу. Веома смо расположени да учествујемо у овом процесу. Јако ми је драго што се видело да грађани нису довољно укључени и да морамо сви да радимо на већој информисаности грађана, како би они могли да се укључе у овај цео процес", рекла је Обрадовић.
Као владајућа већина, СНС ће, према речима Марије Обрадовић, много више радити на томе да укључи грађане у процес и додала да је њен лични став да сви треба да раде заједно на томе.
Функционер СПС Жарко Обрадовић рекао је да га резултати истраживања нису изненадили и да би сада "волео да види" како ће експерти реаговати на елементе из истраживања везане за садржину устава.
"По мени би било логично да Одбор за уставна питања Скупштине Србије покрене цео посао око израде устава, са предлогом, да се онда парламентарне странке и цивилно друштво буду укључени и да се најбоља решења прихвате. Ништа у Уставу не сме да буде више наглашено у односу на друго", рекао је Обрадовић.
Председник Комитета правника за људска права Јуком Милан Антонијевић, један од организатора конференције, истакао је да данашњи скуп заиста жели да заиста отвори сва питања из Устава, да се демократска промена Устава стави као приоритет с једне стране, и да се јавна расправа стави у фокус и владе Србије, као што је стављена у фокус цивилног друштва.
Антонијевић наглашава да данас постоји спремност да се сва питања отворе, да се разговара отворено и о правосуђу, али и да заиста постоји и спремност да се друга питања од важности за функционисање Србије отворе - децентрализација, питање људских права и других слобода, мањинских права и свих оних питања која су се од 2006 и доношења Устава отварала.
Према његовим речима, наш највиши правни акт, донет је на такав начин да не шаље поруку грађанима да су они заиста приоритет, донет је без сагласности, јавне расправе и то, истиче, данас жели да избегне, тиме што као цивилно друштво инсистира на јавној расправи.
Промена Устава, изричит је, није притисак ЕУ, већ је заиста потреба, "када погледате како изгледа тај наш Устав из 2006", а да јавна расправа мора трајати довољно дуго да се чују и сва мишљења цивилног друштва, струке, Министарстава на која ће се уставна расправа односити, али и да се грађани упознају са последицама доношења Устава.
"Стога рок који је задат акционим планом за поглавље 23 није одржив, говоримо о крају 2017. године. Ви не можете заиста отворити питање измене Устава и спровести адекватну јавну расправу, ако сада, крајем октобра и почетком новембра још увек немамо предлог, не зна се ни како радна група функционише, кога консултују", рекао је Антонијевић.
Из тих разлога, подвлачи, грађанске организације које су од почетка у том процесу, одлучиле су да не учествују на округлим столовима које организује Министарство правде, "док се заиста не добије јасан предлог измене устава".
Председник ДС Драган Шутановац рекао је да ДС Устав посматра као инструмент придружења ЕУ, због поглавља 23, а с друге стране, како је подвукао, Устав дефинитивно мора да се мења, јер Србија нема три независне гране власти, те да је општи утисак да је правосуђе и даље зависно од политичких притисака.
Председник Нове стране Зоран Живковић рекао је да мисли да се Устав мења, не због налога ЕУ, већ зато што стари "не ваља", али да је неопходно рећи грађанима шта не ваља у њему.
"И то што је добро у њему, не примењује се. Имамо лошу атмосферу у друштву, која није случајна, него је креирана. Имамо необавештене грађане, зато што немају где да се обавесте. Нигде на свету се грађани обавештавају о Уставу тако што оду у неку библиотеку и читају сами. То раде медији, а то стимулише јавно мњење. Овде су медији средство за заглупљивање грађана, са неколико малих изузетака и зато смо у таквој ситуацији", сматра Живковић.
Конференцију "Демократски до уставне реформе", организовали су фондација Центар за демократију, Фонд за отворено друштво, Београдски центар за људска права и Комитет правника за људска права Јуком.
Танјуг
Dodaj sliku
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.
Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.
Župana Stracimira 9/1, Čačak
redakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com
Izrada: DD Coding
© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.